Republika Srbija
Apelacioni sud u Novom Sadu
Gž2.101/17
8.3.2017. godine
Novi Sad

U IME NARODA

Apelacioni sud u Novom Sadu u veću sudija Branke Maljković, predsednika veća, Zdravka Vasilića i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Krstajić, advokat u Subotici, protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Cvijić, advokat u Beogradu, radi izmene načina održavanja ličnih odnosa, odlučujući o žalbi tuženog protiv presude Osnovnog suda u Subotici P2.985/15 od 30.11.2016. godine, u sednici veća održanoj 8.3.2017. godine, doneo je

PRESUDU

Žalba tužene se DELIMIČNO USVAJA, DELIMIČNO ODBIJA i presuda Osnovnog suda u Subotici P2.985/15 od 30.11.2016. godine UKIDA u delu u kojem je izmenjen model održavanja ličnih odnosa utvrđen presudom Osnovnog suda u Subotici P2.193/13 od 23.4.2013. godine tako što je određeno da će se lični odnosi između tužioca AA i mlt. VV odvijati tokom prve ili druge polovine zimskog raspusta prema postignutom dogovoru roditelja, kao i u delu u kojem je odlučeno o parničnim troškovima, dok se u preostalom delu presuda POTVRĐUJE.

Obrazloženje

Presudom Osnovnog suda u Subotici P2.985/15 od 30.11.2016. godine je izmenjen model održavanja ličnih odnosa određen presudom istog suda P2.19/13 od 23.4.2013. godine tako što je određeno da će se viđanje tužioca i mlt. VV odvijati u celosti u domaćinstvu oca i to tokom prva 2 meseca izvršavanjem ove presude svakog drugog vikenda na dan nedelje, od 10,00-18,00 časova, tokom naredna 3 meseca svakog drugog vikenda od subote u 10,00 časova do nedelje u 18,00 časova do isteka važenja računanja tzv. zimskog vremena, odnosno do nedelje u 19,00 časova od početka računanja tzv. letnjeg vremena, a nakon toga ubuduće svakog drugog vikenda od petka u 17,00 časova do nedelje u 17,00 časova, nadalje počev od kalendarske 2017. godine tokom letnjeg raspusta 15 dana u kontinuitetu od 1.-15.8. i počev od kraja kalendarske 2017. godine tokom prve ili druge polovine zimskog raspusta, prema postignutom dogovoru roditelja, do isteka prve godine trajanja viđanja izvršavanjem ove presude tokom državnih praznika Nove godine i 1. maja i verskih praznika Božića i Uskrsa tokom prvog dana navedenih verskih praznika i tokom drugog dana navedenih državnih praznika, do isteka druge godine trajanja viđanja izvršavanjem ove presude tokom drugog dana navedenih verskih praznika i tokom prvog dana navedenih državnih praznika, a ubuduće naizmenično prema opredeljenom modelu, sve počev od 10,00 časova do 19,00 časova u dane viđanja praznicima, s tim da će otac preuzimati mlt. dete na adresi majke i vraćati mlt. dete po isteku viđanja na adresu majke. Obavezana je tužena da tužiocu na ime parničnih troškova isplati iznos od 183.550,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od pravnosnažnosti presude do isplate.

Protiv navedene presude tužena je izjavila blagovremenu žalbu iz svih razloga propisanih odredbom čl. 373. st. 1. ZPP-a.

Drugostepeni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 386. ZPP-a u vezi čl. 202. Porodičnog zakona i našao da je žalba delimično osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. st. 2. tač. 1.-3., 5., 7. i 9. ZPP-a na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Bez osnova je žalbeni navod tužene kojim ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 374. st. 2. tač. 12. ZPP-a, u odnosu na potvrđeni deo presude, budući da u tom delu presuda sadrži jasne, dovoljne i neprotivrečne razloge o bitnim činjenicama i nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati njena pravilnost i zakonitost. Konkretno, tužena ukazuje na nejasnoću u određenju perioda određenog modela viđanja: „do isteka prve godine viđanja“ i „do isteka dve godine“ i određenja mesta viđanja „u celosti u domaćinstvu oca“. Nasuprot žalbenim navodima, period trajanja konkretnog dela modela viđanja je jasan i izvršiv, dok određenje: „u celosti u domaćinstvu oca“ ne znači (kako ukazuje tužena) da otac sa detetom ne sme da napusti kuću (odnosno domaćinstvo). U odnosu na ukinuti deo presude, navedena bitna povreda stoji o čemu će dalje biti dati razlozi.

U prvostepenom postupku je utvrđeno da su stranke bile u vanbračnoj zajednici do ... godine, u kojoj je rođeno njihovo zajedničko mlt. dete VV, ... godine. Presudom prvostepenog suda P2. 193/13 od 23.4.2013. godine mlt. VV je poverena majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava, tužilac je obavezan da doprinosi izdržavanju sa 15.000,00 dinara mesečno i određen je model viđanja tužioca i mlt. deteta svakog drugog, trećeg i četvrtog vikenda i mesecu, subotom od 17,00-19,00 časova, i nedeljom od 16,00-19,00 časova, u prisustvu majke, na mestu koje stranke odrede, a koji model je predviđen da traje najkasnije do navršene treće godine mlt. deteta. Tužena ima dve kćerke iz prethodna dva braka GG, rođenu ... godine, i mlt. DD, rođenu ... godine, koje žive sa njom. Tokom ... godine stranke su se povremeno javljale zaduženom voditelju slučaja u Centru za socijalni rad zbog problema u realizaciji viđanja oca i mlt. deteta i sa njima je savetodavno rađeno. Nakon prestanka zajednice života viđanje se odvijalo u domaćinstvu majke, te je povremeno dolazilo i do obnavljanja partnerske veze stranaka, što je dovodilo do novih partnerskih konflikata a što je imalo uticaja na roditeljsko funkcionisanje, kvalitet i redovnost viđanja tužioca i mlt. VV. Stoga je savetovano da se viđanja odvijaju van domaćinstva majke (nakon čega se viđanje odvijalo u gradu, ali i dalje u prisustvu majke).

Tužena je rođena ... godine, zaposlena je kao .... Trudi se da logički upravlja svojim životom, sa tendencijom da kontroliše životne situacije u kojima se nalazi. Opterećena je mnogobrojnim obavezama i aktivnostima na roditeljskom planu u odnosu na mlt. kćerke, prepoznavajući i adekvatno zadovoljavajući potrebe dece. Prezentuje se kao zaštićujući roditelj. U verbalnoj komunikaciji sa tužiocem karakteristične su upadice, zamerke, pritužbe, optužbe, negiranja, ali bez stvarne namere da se postigne dogovor. Kod tužene nisu registrovana obeležja psihopatologije u užem smislu. Dominantno obeležje njene ličnosti su senzitivno-rigidna ličnost, zahtevna prema drugima, osetljiva na provokacije, bazično manje poverljiva, nespremna na oproštaj povrede doživljenih od drugih osoba, kada su moguće reakcije povišene rigidnosti verbalne agresivnosti. Teži dominaciji i preuzimanju kontrole u interpersonalnim odnosima, slabe je kooperativnosti i fleksibilnosti. Tužilac je rođen ... godine. Bavi se zemljoradnjom na porodičnom gazdinstvu zajedno sa bratom. Živi sa majkom u ... u komfornoj porodičnoj kući. Domaćinstvo tužioca predstavlja bezbedno okruženje za mlt. dete, higijenski je uredno održavano. Tužilac se trudi da sebe prikaže u socijalno prihvatljivom svetlu, odaje utisak ekstrovertne egocentrične osobe, sa potrebom da je u centru pažnje. Radno je orijentisan, bez manifestacije psihopatoloških procesa. Odlazio je na savetodavni rad u Centar za savetovanje i podršku porodici. Motivisan je da učestvuje u odgajanju deteta i spreman za emotivne razmene. Ima dobru komunikaciju sa mlt. VV. Tužena nije dozvoljavala da mlt. VV bilo gde ide sa ocem, ako i ona nije neposredno prisutna i uskraćuje detetu komunikaciju sa ocem putem telefona. Kod tuženog nisu registrovana obeležja psihopatologije u užem smislu. Pasivno-zavisne je strukture ličnosti, usmeren na odbijanje podrške i pažnje drugih ljudi, bazično nesiguran i anksiozan na mogućnost odbacivanja od strane drugih ljudi i usamljenosti zbog čega nastoji da izbegava interpersonalne sukobe. Osetljiv je na ispunjenje sopstvenih potreba kada reaguje posesivnošću i regresijom. U stresnim okolnostima reaguje razvojem somatskih tegoba. Mlt. VV pohađa vrtić. Tokom opservacije je prihvatala razdvajanje od majke, rado ostajala nasamo sa veštacima, često i sama inicirajući kontakt. Preuzima inicijativu i nerado prekida započete aktivnosti. Kognitivne sposobnosti su visoko natprosečne u odnosu na uzrast. Nema obeležja psihopatologije. Nijedan od roditelja ne diferencira jasno roditeljsku od partnerske uloge drugog roditelja te dete povremeno koriste kao sredstvo u partnerskim sukobima, stavljajući sopstvene interese ispred najboljeg interesa deteta. U relativno dužem vremenskom periodu nisu prepoznavali štetnost takve međusobne komunikacije u prisustvu deteta. U interesu mlt. VV je da razvija relacije sa oba roditelja jer oboje imaju različitu, podjednako važnu, ulogu u razvoju deteta. To je osnova bazične sigurnosti i kasnijeg samopouzdanja, identiteta ličnosti i mentalnog zdravlja. Mlt. VV je prevashodno usmerena na majku u zadovoljavanju svojih potreba, u stimulativnom porodičnom okruženju. Sa ocem je izgradila emocionalnu relaciju, pozitivno ga doživljava, pa je u interesu mlt. deteta da se međusobni kontakti sa ocem intenziviraju što se ubuduće ne može postići u situaciji viđanja deteta u prisustvu majke. Na aktuelnom uzrastu i nivou razvoja mlt. VV može da provodi vreme sa ocem bez prisustva majke, budući da je prevazišla separacione poteškoće. Takva viđanja mogu da traju značajan deo dana, s tim da bi se postupno dužina trajanja viđanja mogla produžavati.

Na osnovu utvrđenih činjenica, primenom materijalnog prava navedenog u obrazloženju pobijane presude, prvostepeni sud je odlučio kao u njenoj izreci.

Žalba tužene je usmerena na osporavanje onih dokaza iz kojih proizlazi da tužilac poseduje adekvatne roditeljske kapacitete, da je sposoban da se brine o detetu u vreme viđanja bez prisustva tužene, da sa mlt. VV ima razvijen adekvatan lični odnos i da prisustvo tužene prilikom viđanja onemogućava njegov dalji pravilan i detetu potreban razvoj. Konkretno, tužena posebno u tom pravcu osporava nalaz i mišljenje i iskaze veštaka psihijatra i specijaliste sudske psihijatrije dr Svetlane Ivanović Kovačević i specijaliste medicinske psihologije dr Valentine Šobot. Tužena ukazuje da je sud neopravdano i necelishodno odbio da izvede dokaz čitanjem dostavljene fotokopije SMS prepiske između stranaka, u kojoj tužena i stručnjak (čiju je pomoć koristila u smislu čl.271. ZPP-a) dr Branka Prodanović Kovačević, nalaze dokaz o nepodobnosti tužioca sa psihičkog aspekta njegove ličnosti da se viđa sa detetom u odsustvu tužene, te izveštaj Centra za socijalni rad (dat u smislu čl. 270. Porodičnog zakona) i saslušanje stranaka. Tužena smatra da je povredom čl. 271. ZPP-a onemogućena da koristi pomoć stručnjaka.

Žalbeni navodi tužene nisu osnovani (o čemu se već izjasnio prvostepeni sud dajući jasne iscrpne razloge, o oceni dokaza i razlozima odbijanja određenih dokaza). U konkretnom slučaju pravilno je prvostepeni sud cenio nalaz i mišljenje veštaka drSvetlane Ivanović Kovačević i specijaliste medicinske psihologije dr Valentine Šobot, opravdano nalazeći da su veštaci u svemu odgovorili na zadatak veštačenja, na osnovu detaljnog testiranja, intervjua sa strankama i kompletne raspoložive dokumentacije, primenom stručnih znanja i metoda, po pravilima struke i nauke, detaljno odgovorile na pitanja i primedbe koje se odnose na činjenice bitne za odlučivanje u ovom postupku. Sud je (nasuprot navodima tužene) omogućio učešće stručnjaka na strani tužene u postupku ali u meri koja (imajući u vidu da se radi o postupku u porodičnim odnosima, gde se sud i svi učesnici u postupku primarno moraju rukovoditi najboljim interesom deteta) je bila od značaja za utvrđenje činjenice o roditeljskoj podobnosti stranaka. Stoga su bez uticaja na pravilnost presuđenja žalbeni navodi kojima se osporava postupak veštačenja, a imajući u vidu okolnost da je prvostepeni sud iz nalaza i mišljenja veštaka pravilno utvrdio niz bitnih činjenica (u pogledu međusobnih odnosa roditelja, te odnosa sa mlt. detetom, o njihovim socio-ekonomskim prilikama, psihološkim karakteristikama ličnosti koje opredeljuju podobnost za staranje o mlt. detetu, potrebi da mlt. VV nastavi da održava kontinuirane lične odnose sa ocem bez prisustva majke koja svojim prisustvom iste ugrožava zbog stalnog rizika od konflikata sa tužiocem, da je tužilac podoban roditelj, u vezi sa čime se obraćao za pomoć i koristio usluge Centra za savetovanje i podršku porodici i drugo). Navedeno potvrđuje i Sintetizovani izveštaj Centra za socijalni rad u ... (koji se nije izjasnio o konkretnom modelu viđanja, kao ni veštaci) ali iz kojeg nesumnjivo proizilazi da je u najboljem interesu mlt. deteta stranaka da za ubuduće održava lične odnose sa ocem u njegovom domaćinstvu, bez prisustva majke, za čega su se stekli svi uslovi.

Nasuprot žalbenim navodima, opravdano je sud odbio izvođenje dokaza čitanjem SMS prepiske, koji dokaz (pored toga što je neblagovremen) ne dovodi u sumnju roditeljsku podobnost tužioca.

S obzirom da su sve bitne činjenice (psihološke karakteristike ličnosti koje opredeljuju njihovu roditeljsku podobnost, najbolji interes mlt. VV da nastavi da održava kontinuitet uspostavljenog ličnog odnosa sa ocem, bez prisustva majke) pravilno utvrđene iz nalaza veštaka i izveštaja Centra za socijalni rad (koji dokaz je u postupku izveden, nasuprot navodima žalbe, u skladu sa obavezom iz odredbe čl. 270. Porodičnog zakona) pravilno je sud mimoišao izvođenje dokaza saslušanjem stranaka. Naime i eventualno izjašnjavanje tužene o spornim SMS porukama u stranačkom iskazu (sa napred navedenih razloga) ne bi dovelo do drugačijih zaključaka. Kako tužena ne ukazuje na druge (bitne) činjenice čije utvrđenje je propušteno neizvođenjem ovog dokaza, navedeno postupanje suda nije bilo od uticaja na pravilnost i zakonitost presuđenja.

Prvostepeni sud je na osnovu svih utvrđenih relevantnih činjenica odlučio kao u izreci presude, određujući model kojim se najadekvatnije štiti najbolji interes mlt. VV u vezi sa održavanjem ličnih odnosa sa ocem, a koji model podrazumeva postupnost (odnosno postepeno produžavanje perioda boravka deteta u domaćinstvu oca, uz uključivanje i noćenja, a sve bez prisustva majke).

Određeni model na najbolji način štiti interes i pravo mlt. VV da ostvaruje lične kontakte i sa roditeljem sa kojim ne živi, a koji odnos je, kao i odnos sa majkom, potreban za njen što potpuniji i pravilniji psiho-fizički razvoj. Navedenim modelom ostavlja se dovoljno prostora i vremena da se mlt. VV adaptira na domaćinstvo oca i članove njegove primarne porodice koji bi u domaćinstvu oca viđali mlt. dete, i da sa njima, posebno ocem, ostvari i razvija adekvatan odnos poverenja i osećaj sigurnosti da bi po isteku perioda prilagođavanja mogla ostati u domaćinstvu oca i preko noći. Njen uzrast takav model dozvoljava i podrazumeva.

Sledom rečenog, određeni model viđanja, i u pogledu perioda prilagođavanja i u pogledu kasnijeg (trajnijeg i ustaljenog) modela viđanja, odgovara trenutnim prilikama na strani oba učesnika u predmetnom porodičnom odnosu (tužioca, te posebno mlt. VV) i usklađen je sa najboljim interesom mlt. deteta, njenim uzrastom i psihofizičkim i razvojnim potrebama. Odnosno određen je pravilnom primenom odredbe čl. 61. Porodičnog zakona. Stoga je presuda (osim u delu u kojem je određeno da će se lični odnosi između tužioca i mlt. VV odvijati tokom prve ili druge polovine zimskog raspusta prema postignutom dogovoru roditelja) potvrđena.

U citiranom delu presuda je ukinuta zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 374. st. 2. tač. 12. ZPP-a koja se ogleda u nejasnoći razloga suda. Ovo stoga što se isti poziva i u izreci upućuje na saglasnost roditelja odnosno „dogovor roditelja“ o tome u kojoj polovini, prvoj ili drugoj, zimskog raspusta će se odvijati lični odnosi. Kako proizlazi iz utvrđenih činjenica i izvedenih dokaza takvog dogovora roditelja (u postojećim okolnostima) nema, te ostaje nejasno zašto sud određuje ovakav način viđanja u periodu zimskog raspusta, zbog čega je presuda morala biti ukinuta.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će ceniti navedene razloge drugostepenog suda, te na osnovu dokaznih predloga stranaka, korišćenjem svojih ovlašćenja iz čl. 313. ZPP-a i primenom istražnog načela iz čl. 205. Porodičnog zakona, raspraviti i utvrditi bitne okolnosti za odluku i odrediti model održavanja ličnih odnosa mlt. deteta i oca koji je u najboljem interesu mlt. deteta u odnosnom delu (za period zimskog raspusta) i o tome dati jasne razloge. Nakon što, ponovno odluči o ovom delu zahteva, sud će odlučiti i o troškovima postupka koja odluka je ukinuta kao zavisna od odluke o glavnoj stvari.

Sa navedenih razloga, primenom čl. 391. st. 1. i 395. ZPP-a, sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Branka Maljković s.r.
zto

Napomena:
Rev 1436/2017 od 05.07.2017godine odbijena je kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 101/17 od 08.03.2017 godine.