Sud je cenio i ostale navode tužioca iznete u tužbi, ali je našao da su ti navodi neosnovani.Ovo stoga, što se pod preostalim delom nepokretnosti, u smislu člana 10. i 32. Zakona o eksproprijaciji, ne smatra samo deo jedne nepokretnosti - jedne katastarske parcele, već i ona nepokretnost za koju sopstvenik nema privrednog interesa da je koristi ako mu je na istoj onemogućena i bitno otežana egzistencija zbog izgradnje objekata radi kojih se eksproprijacija vrši. To dalje znači, da se u smislu navedenih odredaba Zakona, po zahtevu vlasnika nepokretnosti može sprovesti ne samo eksproprijacija preostalog dela nepokretnosti, već i druge nepokretnosti istog vlasnika. O takvom zahtevu vlasnika istaknutog u toku prvostepenog postupka ima se odlučiti istovremeno sa zahtevom za eksproprijaciju nepokretnosti u smislu člana 32. stav 3. Zakona o eksprorpijaciji.Stoga, ukoliko o zahtevu nije odlučeno, stoji bitna povreda postupka, te se ima poništiti i samo rešenje o eksproprijaciji. Navodi tužbe da se zahtev za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti može podneti u roku od dve godine, od završetka izgradnje objekata, su bez značaja za drugačiju ocenu Zakonitosti osporenog rešenja, je u konkretnom slučaju, prema stanju u spisima predmeta, prvostepeni organ nije postupio u skladu sa odredbama člana 32. Zakona o eksproprijaciji.