Tužilac zasniva svoje potraživanje na činjeničnom navodu tužbe, da je on jedan od osnivača zajedničkog preduzeća i da je došlo do sukoba o osnivačkim pravima unutar preduzeća.
Predmet tužbenog zahteva usmeren je na predaju određenih stvari (mašina i materijala) u odnosu na koje je tuženi onemogućio tužiocu pristup u državinu Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni privredni sud doneo presudu zbog izostanka u slučaju u kome tužba nije konkludentna, tako da se radi o pogrešnoj primeni materijalnog prava Naime, da bi sud presudio zbog izostanka, potrebno je da tužbeni zahtev po materijalnom pravu proističe iz činjenica iz kojih ga tužilac izvodi.
Međutim, u toku prvostepenog postupka, osim kopije izveštaja veštaka kojim se daje samo spisak stvari koje se nalaze kod zajedničkog preduzeća, čiji su osnivači parnične stranke, nema nijednog dokaza i činjenice koje govore u prilog osnovanosti tužbenog zahteva Prema odredbama čl. 332. st. 1. tač. 4. ZPP presuda zbog izostanka doneće se, ukoliko je, između ostalih, ispunjen i uslov, da osnovanost tužbenog zahteva proizilazi iz činjenica navedenih u tužbi.
Prema tome, u tužbi moraju biti navedene sve okolnosti koje u svom materijalno-pravnom rezultatu daju osnovanost zahteva, a to ovde nije slučaj.
Kako osnovanost tužbenog zahteva ne proističe iz tužbe, to nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka Ovde treba imati u vidu da prema odredbama čl. 332. st. 4. ZPP ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizilazi osnovanost tužbenog zahteva, a tužba na ročištu nije preinačena, sud će doneti presudu kojom se tužbeni zahtev odbija