Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. G. iz sela U. kod N, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2013. godine, doneo je

ODLUKU

1. Usvaja se ustavna žalba M. G. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Negotinu - Sudska jedinica u Majdanpeku I. 1048/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudom u Negotinu - Sudska jedinica u Majdanpeku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

Obrazloženje

1. M. G. iz sela U. kod N, podneo je 24. juna 2010. godine, preko punomoćnika Dragana Vasiljevića, advokata iz Majdanpeka, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Negotinu - Sudska jedinica u Majdanpeku pod brojem I. 1048/10.

Podnosilac ustavne žalbe je nave o da Opštinski sud u Majdanpeku nije u razumnom roku okončao izvršni postupak koji se vodi još od 2006. godine, te da mu je neažurnim i nestručnim postupanjem suda povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Od Ustavnog suda traži da naredi sprovođenje izvršenja u što hitnijem roku, naknadi podnosiocu materijalnu štetu, kao i parnične troškove, troškove izvršnog postupka i troškove za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13–US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni s ud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe, spisa predmeta Osnovnog suda u Negotinu - Sudska jedinica u Majdanpeku I. 1048/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Majdanpeku I. 30/06), kao i iz odgovora v.f. predsednika Osnovnog suda u Negotinu Su- 1416/13 od 15. novembra 2013. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 24. januara 2006. godine, Opštinskom sudu u Majdanpeku podneo predlog za izvršenje na pokretnim stvarima dužnika S.J, na osnovu presude Opštinskog suda u Majdanpeku P. 603/97 od 24. septembra 1997. godine.

Opštinski sud u Majdanpeku je 27. januara 2006. godine usvojio predlog za izvršenje, a sudski izvršitelji su 3. februara 2006. godine izašli na lice mesta, ali su konstatovali da je stan dužnika zaključan, te da se on već duže vreme nalazi u Austriji.

Izvršni sudija, svojom naredbom od 3. februara 2006. godine, izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, naloženo je da u roku od osam dana navede tačnu adresu izvršnog dužnika, jer on nije pronađen na adresi koja je navedena u predlogu za izvršenje, pod pretnjom da će izvršenje biti obustavljeno ukoliko ne postupi po naredbi. Postupajući po naredbi, izvršni poverilac je 6. februara 2006. godine odgovorio i istakao da on nije dužan da zna adresu dužnika u Austriji, jer se isti po službenoj evidenciji MUP-a vodi na adresi koju je naznačio u predlogu za izvršenje. Opštinski sud u Majdanpeku je 28. februara 2006. godine uputio dopis Odeljenju prijavno-odjavne evidencije OUP-a Majdanpek, sa pitanjem o prebivalištu izvršnog dužnika. Ministarstvo unutrašnjih poslova - Odeljenje unutrašnjih poslova Majdanpek svojim dopisom 205-76 od 3. marta 2006. godine obavestilo je Opštinski sud u Majdanpeku da izvršni dužnik S.J. ima stalno mesto prebivališta u Majdanpeku, na adresi naznačenoj na predlogu za izvršenje.

Sudski izvršitelji su 20. marta 2006. godine ponovo izašli na naznačenu adresu, ali u stanu nisu zatekli nikoga i u zapisnik su uneli istu primedbu kao i prvi put o odsutnosti dužnika.

Izvršni poverilac je 17. novembra 2006. godine tražio promenu sredstva izvršenja i predložio da se za novo sredstvo izvršenja odredi stan dužnika. Kao dokaz je priložio overen ugovor o otkupu predmetnog stana.

Sud je dopisom od 22. novembra 2006. godine tražio od J. s. p. u M. da mu dostavi informaciju ko je vlasnik stana koji je predložen kao sredstvo izvršenja, a J. p. za s. u. M. dopisom broj 636 od 23. novembra 2006. godine obavestilo je Opštinski sud u Majdanpeku da je vlasnik predmetnog stana izvršni dužnik S.J.

Izvršni poverilac je 24. novembra 2006. godine predlažio da sud izvršom dužniku postavi privremenog zastupnika, što je sud i učinio svojim rešenjem I. 30/06 od 7. decembra 2006. godine.

Rešenjem I. 30/06 od 7. maja 2008. godine, Opštinski sud u Majdanpeku izmenio je svoje rešenje I. 30/06 od 27. januara 2006. godine, i to tako što je kao sredstvo izvršenja odredio nepokretnost – stan izvršnog dužnika. Kako bi se utvrdila vrednost predmetnog stana, rešenjem I. 30/06 od 14. oktobra 2009. godine, Opštinski sud u Majdanpeku je odredio veštačenje od strane sudskog veštaka građevinske struke. Međutim, ročište zakazano za 26. oktobar 2009. godine odloženo je, jer je veštak građevinske struke bio sprečen da pristupi. Na ročištu zakazanom za 16. novembar 2009. godine sud je sa veštakom izašao na lice mesta, no kako je stan bio zaključan, a niko nije reagovao na lupanje i zvuk zvona, sud je rešenjem naložio veštaku da izvrši veštačenje na osnovu ugovora o otkupu stana i ostale dostupne dokumentacije.

7. decembra 2009. godine u sud je stigao podnesak advokata Z.J, kojeg je izvršni dužnik (po priloženom punomoćju) ovlastio da ga zastupa u ovom izvršnom postupku. Na ročištu od ržanom 8. decembra 2009. godine punomoćnik izvršnog dužnika predložio je da se predlog za izvršenje izvršnog poverioca odbaci kao nedozvoljen, i to iz razloga što „podnosilac predloga adv. D.V. nije priložio punomoćje za zastupanje u ovom izvršnom predmetu“. Na ročiš tu od 10. decembra 2009. godine punomoćnik izvršnog poverioca izjavio je „da na osnovu člana 89. ZPP-a, kao advokat koji je bio punomoćnik poverioca u parnici, ima ovlašćenje da podnosi predlog za izvršenje i preduzima druge radnje“, a priložio je i punomoćje dato od strane izvršnog poverioca. Postupajući po predlogu punomoćnika izvršnog dužnika, Opštinski sud u Majdanpeku je rešenjem I. 30/06 od 29. decembra 2009. godine ukinuo svoja rešenja I. 30/06 od 27. januara 2006. godine i I. 30/06 od 7. maja 2008. godine u celosti (stav 1. izreke), te odbacio predlog za izvršenje kao neuredan (stav 2. izreke), sa obrazloženjem da podnosilac predloga nije imao ovlašćenje izvršnog poverioca.

Odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, Viši sud u Negotinu je rešenjem Gž. 85/10 od 23. februara 2010. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Majdanpeku I. 30/06 od 29. decembra 2009. godine i predmet vratio prvostepnom sudu na ponovni postupak, uz obrazloženje da je izvršni postupak samo nastavak okončanog parničnog postupka, te da se stoga punomoćniku tužioca ne može uskratiti pravo da podnese predlog za izvršenje, s obzirom na to da mu punomoćje nije opozvano, niti je bilo ko od učesnika u postupku to tvrdio, a sve u skladu sa odredbom člana 95. Zakona o parničnom postupku koji je važio u vreme podnošenja tužbe.

Pošto sud nije preduzimao nikakve radnje, poverilac je podneskom od 9. juna 2010. godine urgirao radi bržeg postupanja suda.

Po formiranju nove mreže sudova, predmet je dodeljen u rad Osnovnom sudu u Negotinu – Sudska jedinica u Majdanpeku, i dobi o novi broj I. 1048/2010.

Ročište zakazano za 17. septembar 2010. godine odloženo je, a ročište zakazano za 30. septembar 2010. godine nije održano zbog odsutnosti postupajućeg sudije.

Sudski veštak građevinske struke, 4. novembra 2010. godine, dostavio je svoj nalaz o tržišnoj vrednosti predmetnog stana.

Na ročištu od 1. decembra 2010. godine sud je doneo rešenje I. 1048/10 kojim je odbio predlog izvršnog dužnika da se ukine rešenje o izvršenju kao neosnovan (stav 1. izreke), te je utvrdio vrednost predmetnog stana (stav 2. izreke).

Odlučujući po žalbi izvršnog dužnika, Viši sud u Negotinu svojim rešenjem Gž. 38/11 od 31. januara 2011. godine odbio je njegovu žalbu i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Negotinu – Sudska jedinica u Majdanpeku I. 1048/10 od 1. decembra 2010. godine.

Osnovni sud u Negotinu – Sudska jedinica u Majdanpeku je rešenjem I. 1048/10 od 6. aprila 2011. godine odbacio kao nedozvoljen predlog za ponavljanje postupka izvršnog dužnika.

Izvršni dužnik je 8. aprila 2011. godine izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti, međutim, Osnovno javno tužilaštvo u Negotinu je svojim dopisom Ktr. 390/10 od 7. oktobra 2011. godine po izvršenom uvidu u spise, spis predmeta vratio prvostepnom sudu, s obzirom na to da je i Vrhovni kasacioni sud svojim aktom od 2. juna 2011. godine vratio spise Više, sudu u Negotinu, uz obrazloženje da nije izjavljen zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 418. ZPP-a.

Dopisima datiranim od 13. jul a 2012. godine, izvršni sudija je traži o od Opštinske uprave Majdanpek – Odeljenje za budžet, finansije i trezor, kao i od Poreske uprave u Majdanpeku izveštaj o iznosu osnovice za obračun poreza na predmetni stan.

Od 13. jula 2012. godine, pa do dostavljanja spisa Ustavnom sudu 13. novembra 2013. godine, iz spisa predmeta ne može se videti bilo kakvo postupanje suda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je izvršni postupak pokrenut od strane podnosioca 24. januara 2006. godine podnošenjem predloga za izvršenje, a da do dana odlučivanja po ustavnoj žalbi nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period dosadašnjeg trajanja izvršnog postupka.

Ustavni sud, takođe, konstatuje da je razumna dužina trajanja izvršnog postupka kategorija, koja zavisi od ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku i postupanja nadležnih sudova koji vode postupak. To su ujedno i kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja izvršnog postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da osporeni izvršni postupak do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi traje sedam godina i jedanaest meseci, te da još uvek nije okončan.

Imajući u vidu samo ovaj kriterijum – trajanje izvršnog postupka skoro osam godina (iako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupka hitno), Ustavni sud ocenjuje da raniji Opštinski sud u Majdanpeku, a zatim Osnovni sud u Negotinu – Sudska jedinica u Majdenpeku nisu postupali efikasno, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, da bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku i izvršni poverilac namiro svoja potraživanja zasnovana na pravnosnažnoj i izvršnoj presudi parničnog suda.

Ustavni sud dodatno ističe da je nepostupanje nadležnih izvršnih sudova u rokovima propisanim zakonom uticalo na neopravdano dugo trajanje konkretnog izvršnog postupka, a ovo iz sledećih razloga:

Kao prvo, postoje periodi potpune neaktivnosti suda, i to u periodu od po nekoliko meseci do čak godinu i po dana.

Kao drugo, Opštinski sud u Majdanpeku je rešenjem I. 30/06 od 29. decembra 2009. godine, i pored toga što se punomoćnik izvršnog poverioca izričito pozivao na odgovarajuće odredbe zakona, ukinuo svoja rešenja I. 30/06 od 27. januara 2006. godine i I. 30/06 od 7. maja 2008. godine u celosti (stav 1. izreke), te odbacio predlog za izvršenje kao neuredan (stav 2. izreke), čime je, svojom greškom, doprineo odugovlačenju ovog postupka.

Treće, iako je imao na raspolaganju zakonska sredstva, postupajući sud nije učinio ništa da ubrza dostavljanje nalaza veštaka građevinske struke, te je tako od naloga za veštačenje pa do dostavljanja nalaza veštaka prošlo godinu dana, iako je u pitanju hitan postupak.

Četvrto, postupajući sudija se praktično oglušilo o nalog v.f. predsednika suda broj Su. 21/11 od 31. maja 2011. godine, kojim je naloženo da se radnje u upravljanju postupkom u predmetu preduzimaju u skladu sa načelom hitnosti i postupak okonča u što kraćem roku, i ničim nije bila sankcionisana.

U odnosu na kriterijum ponašanja podnosioca ustavne žalbe, kao učesnika u postupku, Ustavni sud je ocenio da on nije doprine o trajanju postupka i ni je zloupotrebljava o svoja procesna ovlašćenja . Štaviše, podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac, u nekoliko navrata urgirao za brzim okončanjem postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odlučujući o ovoj ustavnoj žalbi utvrdio da su nadležni sudovi pred kojima se vodio konkretan postupak izvršenja, i to naročito Osnovni sud u Negotinu – Sudska jedinica u Majdanpeku, odgovorni zbog dužine trajanja predmetnog izvršnog postupka, te da je navedenim postupanjem tih sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 1048/10 vodi pred Osnovnim sudom u Negotinu – Sudska jedinica u Majdanpeku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu , ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnih prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku.

6. U vezi zahteva za naknadu materijalne štete, naknadu troškova parničnog i izvršnog postupka, Ustavni sud nalazi da je ustavna žalba u ovom delu preuranjena, s obzirom na to da je u tački 2. izreke ove odluke naložio postupajućem sudu da izvršni postupak okonča u najkraćem roku – te će podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac u postupku izvršenja biti namiren.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, polazeći od odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U odnosu na naknadu troškova pred Ustavnim sudom, Sud ističe da je, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, nema uslova za određivanje naknade troškova.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kako i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.