Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je na ime zajma za privredni preporod Republike Srbije uplatio 1.000 nemačkih maraka i 240 švajcarskih franaka sa dospelošću za naplatu 31.12.1998. godine. Tužena Republika Srbija izdala mu je kupone na donosioca sa rokom dospeća 31.12.1998. godine.Tužilac se obraćao Beogradskoj banci za naplatu pozajmljenih sredstava nakon njihove dospelosti ali ih nije naplatio. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su obavezali tuženu Republiku Srbiju da tužiocu isplati primljena sredstva sa domicilnom kamatom od dana dospelosti pa do isplate.Naime, Zakonom o zajmu za privredni razvoj u SR Srbiji ('Sl. glasnik SRS' br. 59/89 sa kasnijim izmenama i dopunama) je u članu 1 propisano da radi obezbeđenja sredstava za finansiranje privrednog razvoja, Socijalistička Republika Srbija raspisuje zajam u iznosu od 600.000.000,00 dinara i u iznosu devizne protivvrednosti od 1.000.000.000 USA dolara. Prema članu 2 istog Zakona Socijalistička Republika Srbija se obavezala da izda obveznice koje glase na dinare.Devizna sredstva za namene iz člana 1 ovog Zakona prikupiće banka iz člana 10 ovog Zakona putem namenske devizne štednje i izdavanjem obveznica koje glase na strana sredstva plaćanja. Obveznice koje glase na strana sredstva plaćanja izdavaće se u američkim dolarima, švajcarskim francima, nemačkim markama i francuskim francima. Saglasno članu 10 istog Zakona izdavanje obveznica i sve druge administrativne i tehničke poslove u vezi sa realizacijom zajma vršiće u ime i za račun SR Srbije Udružena beogradska banka – Beograd.Pošto su sudovi nesumnjivo utvrdili da je emitent u konkretnom slučaju tužena Republika Srbija, a da je prema odredbi člana 32 Zakona o hartijama od vrednosti ('Sl. list SRJ' br. 26/95) obveznica hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje da će imaocu obveznice u roku njene dospelosti isplatiti iznos nominalne vrednosti obveznice i ugovorenu kamatu, te kako je Udružena beogradska banka samo serviser tuženog za administrativne i tehničke poslove u vezi realizacije zajma u smislu člana 10 Zakona o zajmu za privredni razvoj SR Srbije, i kako je dug dospeo za naplatu u celosti, a nije naplaćen, to su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo usvajajući zahtev za traženom domicilnom kamatom.Neosnovano se u reviziji tužene Republike Srbije ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo i da se radi o pravnom poslu iz člana 1035 Zakona o obligacionim odnosima tj. o ugovoru o novčanom depozitu.Ugovor o novčanom depozitu zaključuje se između banke i deponenta i banka stiče pravo da raspolaže deponovanim novcem kao i da ga vrati prema uslovima predviđenim u ugovoru. U konkretnom slučaju ugovor je zaključen između Republike Srbije i zajmodavca a banka je samo serviser tužene Republike Srbije za administrativne i tehničke poslove.Prvi opštinski sud u Beogradu, P.2101/99 od 17.04.2001., Okružni sud u Beogradu, Gž.7727/01 od 20.12.2001