Štampa Verzija za štampu

Avalista, odgovara kao i glavni dužnik te snosi sve posledice zbog docnje u plaćanju novčane obaveze, što znači i za štetu zbog docnje u plaćanju novčane obaveze i prema pravilima o šteti i odgovornosti za štetu

Osnov: Zakon o obligacionim odnosima Zakon o menici
Sud:   Datum: 30.04.1996 Broj: pRev.316/96
Abstrakt:

Iz utvrđenog činjeničnog stanja u toku prvostepenog postupka proizilazi da je tuženi bio avalista po četiri menice koje su došle u posed tužioca.
Tužilac kao imalac menice izvršio je protest menica, jer u vreme dospeća menice nisu mogle biti naplaćene.
Nakon toga tužilac je pokušao da naplati meničnu svotu od tuženog, kao avaliste, ali je isplata ostala bez uspeha.
Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno je da do nemogućnosti naplate po spornim menicama šteta koju tužilac trpi na dan 24.01.1994. godine iznosi 7.180,83 dinara.
Visinu štete prvostepeni sud je utvrdio putem veštačenja na taj način što je utvrdio kamatu po kojoj je tužilac plasirao svoja slobodna novčana sredstva korisnicima kredita koji nisu deponenti banke, a to je 49 indeks rasta cena na malo uvećan za 10%. Tako dobijeni iznos valorizovan je rastom cena na malo od 25.11.1992. godine do 03.07.1993. godine, a prema zvaničnim statističkim podacima, a od 03.07.1993. godine do 24.01.1994. godine, primenom zakonske stope zatezne kamate, te je tako utvrđeno da potraživanje tužioca u nominalnom meničnom iznosu na koji menica glasi, uvećanog za štetu zbog docnje u plaćanju, a u smislu odredbe člana 278. stav 2. ZOO, iznosi 7.180,83 dinara.
Na osnovu ovih činjenica pravilan je pravni zaključak nižih sudova da tuženi kao avalista po spornim menicama odgovara, i to kako za nominalnu meničnu svotu, tako i za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog docnje tuženog u plaćanju menične svote.
Zbog velike inflacije od momenta dospeća menice za naplatu, do dana zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom, nominalna svota je potpuno obezvređena, tako da je tužilac u ovoj stvari učinio predmetom spora i naknadu štete koja je utvrđena na opisani način.
Odgovornost tuženog kao avaliste zasniva se na odredbi člana 31. Zakona o menici, prema kojoj odredbi avalista odgovara onako kako odgovara i onaj za koga jemči, s tim što je njegova obaveza samostalna, pa vredi i onda ako je obaveza za koju jemči ništava iz ma kog razloga, osim zbog formalnog nedostatka.
Prema tome, na pravilnost pobijane drugostepene presude nema značaj isticanje tuženog u reviziji da on eventualno tužiocu odgovara samo za nominalni iznos na koji menica glasi, a ne i za štetu zbog docnje u plaćanju menične svote.
Tuženi, kao avalista, odgovara kao i glavni dužnik, njegova obaveza je samostalna, te ona snosi sve posledice zbog docnje u plaćanju novčane obaveze, što znači da tužilac od tuženog kao avaliste može potraživati i štetu zbog docnje u plaćanju novčane obaveze, a prema odredbi člana 278. stav 2. ZOO, kao i prema pravilima o šteti i odgovornosti za štetu.

Deskriptori: MENICA ZOO324 Docnja; Kad dužnik dolazi u docnju AVAL ZM031 AVAL