Tužilja je tražila naknadu štete zbog povrede koju je pretrpela u saobraćajnoj nezgodi dana 18.10.1990. godine.
Zahtev je istaknut po osnovu nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova, straha i zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, kao i naknade materijalne štete na ime tuđe nege i pomoći U prvostepenom postupku je utvrđeno da je tužilja na ime pretrpljene štete vansudskim poravnanjem dana 15.10.1997. godine ostvarila naknadu od tuženog u ukupnom iznosu od 154.000 ondašnjih dinara.
U ovoj parnici tužilja je tražila naknadu zbog novih posledica od istih povreda, ali je u toku postupka umrla.
Prema nalazu veštaka tužilji bi, daje ostala u životu, pripadalo pravo na novčanu naknadu zbog nematerijalne štete, ali joj tuđa nega i pomoć nije bila neophodna, što znaci da tužilja po ovom pravnom osnovu ne bi imala pravo na naknadu.
Pošto je tužilja utoku parnice umrla, a ima punomoćnika, postupak se mogao završiti, ali pravni osnov tužiljinog potraživanja po osnovu nematerijalne štete njenom smrću je u smislu člana 204. Zakona o obligacionim odnosima pre stao.