Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 365/2012
14.12.2012. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Olge Đuričić i Stojana Jokića, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, odlučujući po zahtevu P.e.c. iz B., koju zastupa punomoćnik M.A., advokat iz B., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 8U 2539/10 od 08.06.2012.godine, sa protivnom strankom Ministarstvom pravde i državne uprave Republike Srbije, u predmetu upisa u registar crkava i verskih zajednica, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 14.12.2012. godine, doneo je

PRESUDU

Zahtev se ODBIJA.

Obrazloženje

Pobijanom presudom odbijena je tužba P.e.c iz B. podneta protiv zaključka Ministarstva vera Republike Srbije broj 080-00-02/2006-01/2 od 04.02.2010. godine, donetog u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U 7080/07 od 07.05.2009. godine, kojim je odbačena prijava tužioca broj 271006-1 od 30.10.2006. godine za upis u registar crkava i verskih zajednica. U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetim zbog povrede pravila postupka i pogrešne primene odredaba člana 18. stav 2. Zakona o crkvama i verskim zajednicama kojima je regulisan upis u registar verskih organizacija u osnivanju, podnosilac zahteva navodi da je P.e.c stekla status verske zajednice – pravnog lica na osnovu Zakona o pravnom položaju verskih zajednica u SR Srbiji iz 1977. godine, zbog čega je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbe člana 4. i člana 16. Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Ističe da je pogrešno kvalifikovana kao verska organizacija u osnivanju, iako je nesumnjivo da je stekla pravni status konfesionalne zajednice po ranije važećem zakonu i da tako stečena prava zakonom nisu ukinuta, niti se mogu umanjivati. Smatra da je nekonzistentim tumačenjem pravnog statusa podnosioca zahteva povređeno njegovo pravo na pravično suđenje, kao i princip ravnopravnosti i jednakosti verskih zajednica kod upisa u registar uz povredu odredaba Evropske konvencije o ljudskim pravima i protokola Evropske konvencije kojima je zabranjena diskriminacija na verskoj osnovi. Predlaže da sud uvaži zahtev, preinači pobijanu presudu i prizna pravo podnosiocu zahteva na upis u registar crkava i verskih zajednica.

Protivna stranka, Ministarstvo pravde i državne uprave Republike Srbije u odgovoru na zahtev navodi da je pobijana presuda pravilna i na zakonu zasnovana a da su navodi zahteva neosnovani. Subjekti verske slobode u smislu sticanja svojstva pravnog lica mogu biti one crkve i verske zajednice koje steknu to svojstvo u skladu sa zakonom, a odredbama člana 18. Zakona o crkvama i verskim zajednicama je propisano da sve verske organizacije (samim tim i one koje bi mogle biti konfesionalne), osim onih iz člana 10. (tradicionalnih), podnose istu dokumentaciju za upis u registar. Predlaže da sud zahtev odbije kao neosnovan.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je neosnovan.

Prema obrazloženju pobijane presude, pravilno je osporenim zaključkom odbačena prijava P.e.c iz B. za upis u registar crkava i verskih zajednica kao neuredna. Ovo stoga jer je tuženi organ postupajući po prijavi tužioca od 21.06.2006. godine, u ponovnom postupku, u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U 1378/08 od 18.09.2009.godine, podneskom od 28.12.2009. godine, naložio tužiocu da u roku od 30 dana od prijema podneska ispravi podnetu dokumentaciju u skladu sa odredbom člana 18. stav 2. Zakona o crkvama i verskim zajednicama (''Sl. glasnik RS'' 36/06). Postupajući po nalogu tuženog organa tužilac je dostavio tuženom organu podnesak 29.01.2010.godine, u kome nije dostavio traženu dokumentaciju za upis u registar, zbog čega je po oceni Upravnog suda pravilno odlučio tuženi organ u skladu sa odredbom člana 20. stav 2. Zakona o crkvama i verskim zajednicama i člana 58. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku i zaključkom odbacio prijavu tužioca.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ta presuda doneta bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje sadržano u osporenom zaključku. Pobijanom presudom ocenjena su sva pitanja i okolnosti koje su mogle biti od uticaja na zakonitost osporenog zaključka i za tu ocenu su dati dovoljni i jasni razlozi koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva, kojima P.e.c iz B. ukazuje da ima pravni status konfesionalne zajednice, kao pravni sledbenik H.p.c. i da obzirom da ona nije crkva u osnivanju prilikom upisa u registar crkava nije bilo osnova za primenu člana 18. stav 2. Zakona o crkvama i verskim organizacijama (''Sl. glasnik RS'' 36/2006), i nalazi da su ovi navodi neosnovani.

Odredbama člana 16. Zakona o crkvama i verskim zajednicama je propisano da su konfesionalne zajednice sve one crkve i verske organizacije čiji pravni status je bio regulisan prijavom u skladu sa Zakonom o pravnom položaju verskih zajednica (''Sl. list FNRJ'' 22/1953) i Zakonom o pravnom položaju verskih zajednica (''Sl. glasnik SRS'' 44/1977).

Prema odredbama člana 18. stav 2. Zakona o crkvama i verskim zajednicama verske organizacije, osim onih iz člana 10. ovog zakona, za upis u registar podnose ministarstvu zahtev koji sadrži odluku o osnivanju verske organizacije, statut ili drugi dokument verske organizacije, prikaz osnova verskog učenja, verskih obreda, verskih ciljeva i osnovnih aktivnosti verske organizacije i podatke o stalnim izvorima prihoda verske organizacije. Prema odredbama člana 10. tradicionalne crkve su one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona, i to: Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Slovačka evangelistička crkva a.v., Reformatska hrišćanska crkva i Evangelistička hrišćanska crkva a.v. Tradicionalne verske zajednice su one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona, i to: Islamska verska zajednica i Jevrejska verska zajednica.

Odredbama člana 7. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja registra crkava i verskih zajednica (''Sl. glasnik RS'' 64/2006) propisano je da se konfesionalne zajednice i druge verske organizacije iz člana 16. zakona i ostale verske organizacije (u daljem tekstu Verske organizacije) upisuju u registar pod imenima sa kojima se prijave, u skladu sa članom 9. stav 4. i članom 19. zakona. Odredbama člana 9. stav 1. Zakona o crkvama i verskim zajednicama je propisano da crkve i verske zajednice koje su registrovane u skladu sa ovim zakonom imaju svojstvo pravnog lica.

Iz spisa predmeta se vidi da je H.p.c., time što je 21.08.1992. godine podnela prijavu nadležnom organu saglasno članu 7. Zakona o pravnom položaju verskih zajednica (''Sl. glasnik SRS'' 44/77) stekla pravni status konfesionalne zajednice iz člana 16. Zakona o crkvama i verskim zajednicama. P.e.c. iz B. je podnela Ministarstvu vera Republike Srbije 21.06.2006. godine prijavu za upis u registar crkava i verskih zajednica, u kojoj je navedeno da je lice ovlašćeno da je zastupa S.A., uverenje MUP-a Beograd od 05.11.1998. godine, odluku H.p.c. od 26.05.1998. godine i izvod iz registra Republičkog zavoda za statistiku od 27.07.2001. godine. Uz zahtev za upis u registar crkava i verskih zajednica nije podnela dokaz da je promenu imena izvršila u svemu u skladu sa Statutom ili drugim odgovarajućim aktom H.p.c.

Saglasno citiranim propisima i konfesionalne zajednice kao i sve verske organizacije, osim onih iz člana 10. Zakona o crkvama i verskim zajednicama, za upis u registar podnose ministarstvu zahtev koji sadrži odluku o osnivanju, statut ili drugi dokument verske organizacije koji sadrži opis organizacione strukture i načina upravljanja, prikaz osnova verskog učenja i podatke o stalnim izvorima prihoda saglasno članu 18. stav 2. navedenog zakona i članu 7. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja registra crkava i verskih zajednica. Konfesionalne zajednice, u koje bi P.e.c. mogla spadati ukoliko bi pružila dokaze da je promenu imena izvršila u svemu u skladu sa Statutom ili drugim odgovarajućim aktom H.p.c. ne spadaju u tradicionalne crkve i verske zajednice iz člana 10. Zakona o crkvama i verskim zajednicama zbog čega se na njih u postupku upisa u registar u pogledu dokumenata koje treba dostaviti primenjuje član 18. stav 2. navedenog zakona.

Sud je cenio i navode zahteva kojima se ukazuje da je pobijanom presudom povređeno pravo na pravično suđenje i odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima kojima je regulisana sloboda veroispovesti i zabrana diskriminacije na osnovu veroispovesti, i nalazi da su isti neosnovani i bez značaja za drugačiju ocenu zakonitosti pobijane presude. Ovo stoga jer podnosilac zahteva nije dostavio dokumentaciju propisanu Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, što znači da mu nisu postavljena nikakva ograničenja osim onih koja su zakonom propisana. Iz obrazloženja pobijane presude se vidi da je Upravni sud obrazložio svoju odluku i brižljivo i pažljivo razmotrio sve dokaze ceneći ih pojedinačno i zajedno i za svoju odluku dao jasne i određene razloge kojima se rukovodio pri oceni zakonitosti osporenog zaključka i u pogledu činjeničnog stanja i u primeni materijalnog i procesnog prava.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana presuda doneta bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava zbog čega je na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u dispozitivu ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 14.12.2012. godine, Uzp 365/2012

Zapisničar, Predsednik veća - sudija,

Rajka Milijaš,s.r. Snežana Živković,s.r.