U toku prvostepenog postupka izmenile su se okolnosti utoliko što je obustavljen stečajni postupak nad prvotuženim usled zaključenja prinudnog poravnanja odobrenog rešenjem privrednog suda.
U ovakvoj situaciji prvostepeni sud je pogrešno odbacio tužbu nalazeći da tužilac u smislu odredaba čl. 187. ZPP nema pravnog interesa za podnošenje tužbe za utvrđenje.
Naime, tužilac je tužbu za utvrđenje podneo u momentu kada je stečajni postupak nad prvotuženim bio u toku, što znači da su tada bili ispunjeni uslovi iz čl. 187. ZPP.
Kako je posle podnošenja tužbe došlo do obustave stečajnog postupka usled zaključenja prinudnog poravnanja, prvostepeni sud je trebalo da pozove tužioca da uredi tužbu pre svega u pogledu označenja prvotuženog, kako bi se po tužbi moglo postupati.
Naprotiv, prvostepeni sud je izveo dokaze i zaključio glavnu raspravu, iako je prvotuženi označen DD "N.O" u stečaju, što se vidi iz petituma tužbe podnete 9.10.1997. godine, a u momentu zaključenja glavne rasprave DD "N.O" nije bila u stečaju.
Stoga su se stekli uslovi da se pobijano rešenje ukine.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će naložiti tužiocu da uredi tužbu, imajući u vidu gornje primedbe.
Ukoliko tužilac ne uredi tužbu pravilnim označenjem prvotuženog i pravilnim postavljenjem tužbenog zahteva (kondemnatorna tužba), prvostepeni sud će tužbu