Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 272/2015
19.05.2016. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Branislave Apostolović i Gordane Ajnšpiler- Popović, članova veća, u sporu po tužbi tužioca JP „Putevi Srbije“ iz B., koga zastupa punomoćnik D.R., advokat iz B., protiv tuženog AD E. iz V.H., koju zastupa punomoćnik G.S., advokat iz V., radi brisanja uknjižbe prava svojine, vrednost predmeta spora 12.000.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6443/14 od 24.06.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 19.05.2016. godine, doneo je

PRESUDU

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca JP „Putevi Srbije“ iz B., izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6443/14 od 24.06.2015. godine.

Obrazloženje

Presudom Privrednog suda u Leskovcu P br.261/14 od 03.06.2014. godine, stavom prvim izreke odbačen je kao nedozvoljen tužbeni zahtev tužioca da se naloži Službi za katastar nepokretnosti da po pravnosnažnosti presude izvrši brisanje prava privatne svojine na kp. … površine 2ara 66m2, kp br. ..., površine 1ha 5ari i 75m2, kp.br. … površine 35ari 51m2, kp.br. … površine 35 ari i 51m2, kp br. … površine 4ara 50m2, kp.br. … površine 14ari 16m2, kp.br. … površine 2ara 9m2, kp.br. … površine 69ari 67m2, kp.br. … površine 1ar 69m2, kp.br. … površine 4m2, kp.br. … površine 1hektar 89ari i 72m2, kp.br. … površine 1ha 00ari 38m2, kp.br. … površine 2m2, kp.br. ... površine 16ari i 94m2, kp.br. … površine 1ar 54m2 i kp.br. … površine 50m2 upisane u list nepokretnosti … KO D., vlasništvo ovde tuženog. Stavom drugim izreke odbačena je kao nedozvoljena tužba sa zahtevom da se naloži nadležnoj službi za katastar nepokretnosti da po osnovu ove presude a po njenoj pravnosnažnosti izvrši upis prava društvene svojine na katastarskim parcelama označenim u stavu jedan izreke. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se prema tuženom utvrdi da se katastarske parcele označene u stavu jedan izreke nalaze u režimu društvene svojine. Stavom četiri izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove spora.

Privredni apelacioni sud u Beogradu presudom Pž 6443/14 od 24.06.2015. godine odbija žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrđuje presudu Privrednog suda u Leskovcu P br.261/14 od 03.06.2014. godine. Odbija zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužilac izjavljuje blagovremenu i dozvoljenu reviziju. Reviziju izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi u odgovoru na reviziju tužioca predlaže da se revizija odbije kao neosnovana. Troškove nije opredeljeno tražio.

Revizijski sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14) i odlučio kao u izreci revizijske presude iz sledećih razloga:

Revizija tužioca nije osnovana.

Nižestepene presude nisu zahvaćene bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činječnom stanju između D.M. kao kupca i Agencije za privatizaciju zaključen je ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije dana 31.10.2005. godine čiji je predmet 70% društvenog kapitala subjekta privatizacije Društvenog vodoprivrednog preduzeća E. iz V.H.. Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti od 31.12.2012. godine na osnovu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije Ov br.2685/5 Prvog opštinskog suda u Beogradu od 31.10.2005. godine i na osnovu rešenja Agencije za privredne registre od 18.12.2006. godine Ln ... ZK D., brisana je društvena svojina i upisana mešovita svojina AD E. V.H. u celom posedu. Nakon toga izvršen je upis prava svojine u korist ovde tuženog u listu nepokretnosti nad spornim katastarskim parcelama. U sprovedenom postupku privatizacije tuženi kao Društveno vodoprivredno preduzeće E. iz V.H. privatizovano je prodajom 70% društvenog kapitala, metodom javne aukcije. Nije sporno da je kupac kapitala ispunio sve svoje ugovorne obaveze i da je ugovor o prodaji realizovan.

Predmet tužbenog zahteva je nalog Službi za katastar nepokretnosti da izvrši upis brisanja prava privatne svojine i upis društvene svojine na parcelama bliže označenim u petitumu zahteva, kao i utvrđenje da se ove parcele nalaze u režimu društvene svojine. U prilog zahtevu tužilac ističe da je rešenjem Vlade Republike Srbije utvrđen javni interes za eksproprijaciju odnosno administrativni prenos zemljišta i objekata na zemljištu radi izgradnje auto-puta E75 Beograd-Niš granica sa Republikom Makedonijom, te da je ovim rešenjem tužilac označen kao korisnik eksproprijacije.

Prvostepeni sud, odbija kao neosnovan tužbeni zahtev za utvrđenje prava društvene svojine na predmetnim parcelama, a odbacuje kao nedozvoljenu tužbu sa zahtevom da sud naloži upis Službi za katastar, odnosno upis brisanja navedenih katastarskih parcela.

S obzirom na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, kada je potvrdio prvostepenu presudu kojom je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje prava društvene svojine na spornim parcelama, odnosno odbačena kao nedozvoljena tužba sa zahtevom da se naloži upis Službi za katastar, odnosno upis brisanja.

Revident u revizijskim razlozima izražava suprotan pravni stav od izraženog stava nižestepenih sudova.

Revizijski sud ne prihvata u reviziji izražene pravne stavove. Zakonom o državnom premeru i katastru u članu 77. predviđeno je da se u katastar nepokretnosti upisuje pravo korišćenja, pravo zakupa, pravo službenosti hipoteka i druga stvarna prava na nepokretnostima propisana članom 126. istog zakona. Zahtev se usvaja i dozvoljava se upis kada su ispunjeni uslovi propisani zakonom, a o upisu se odlučuje rešenjem, s tim da upis u smislu člana 128. se vrši na osnovu drugostepenog rešenja kojim se dozvoljava upis, ili na osnovu sudske odluke iz upravnog spora, a to podrazumeva brisanje prava na nepokretnostima i brisanje upisa izvršenog prvostepenim rešenjem koje je poništeno.

Rešenje Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti kojim je izvršena uknjižba prava svojine u korist tuženog, predstavlja upravni akt čija se zakonitost i pravilnost ispituje u upravnom postupku u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku. Upis tužilac može osporavati izjavljivanjem žalbe u upravnom postupku, odnosno podnošenjem tužbe za poništaj rešenja, pokretanjem upravnog spora. Tužilac ne može tužbenim zahtevom u parnici tražiti da sud naloži upravnom organu odnosno Službi za katastar nepokretnosti upis prava odnosno brisanje prava, već u skladu sa odredbama člana 126. i 127. Zakona o državnom premeru i katastru, takav upis se vrši po zahtevu stranke, a koja u prilog takvog zahteva dostavlja odgovarajuće isprave, pa i sudsku odluku. Upis odnosno upis brisanja vrši se eventualno po službenoj dužnosti u smislu člana 60. i 136. Zakona. Imajući u vidu navedeno pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno- procesno pravo kada su odbacili kao nedozvoljenu tužbu tužioca kojim je tražio da se od strane suda naloži upis Službi za katastar, odnosno upis brisanja predmetnih parcela.

Takođe, je pravilna odluka drugostepenog suda kojom je odbijen zahtev tužioca za utvrđenje prava društvene svojine na spornim parcelama. Nad tuženim je sproveden postupak privatizacije, a kao sastavni deo imovine subjekta privatizacije, navedeno je zemljište u KO D.. Pre sprovedenog postupka privatizacija nad tuženim, na predmetnom zemljištu bila je upisana društvena svojina sa pravom korišćenja tuženog. Promenom oblika o organizovanja i promenom vlasničke strukture tuženog i društvenog preduzeća u akcionarsko društvo promenjen je i režim svojine celokupne imovine tuženog što znači i režim svojine na spornom zemljištu. U skladu sa članom 3. Zakona o privatizaciji predmet privatizacije društvenog preduzeća je društveni kapital, što dalje znači da se kupcu subjekta privatizacije prodaje kapital preduzeća a ne imovina. Nakon privatizacije došlo je do promene titulara kapitala. Kao posledica privatizacije ovde tuženog, došlo je do promene režima svojine nad imovinom subjekta privatizacije zbog promene vlasništva nad društvenim kapitalom. Kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi nije moguće da se privatizuje kapital društvenog preduzeća a da imovina istog ostane u režimu društvene svojine. Kupovinom 70% kapitala subjekta privatizacije, kupac subjekta privatizacije stiče akcije u tom obimu, a imovina tuženog kao samostalnog pravnog subjekta ostaje njegova imovina, ali sada u režimu privatne a ne društvene svojine. Osim toga, tužilac u toku prvostepenog postupka nije priložio dokaze da je sporno zemljište bilo u statusu javne svojine, i da je takav status imalo neposredno pre privatizacije odnosno da je takav status stekao nakon privatizcije, niti ukazuje na posebne elemente koji bi uticali na punovažnost zaključenog ugovora o prodaji društvenog kapitala, što bi za posledicu proizvelo ništavost ugovora i vraćanje u pređašnje stanje u javnim knjigama.

Stoga se navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Kako ne postoje revizijski razlozi, tako ni oni na koje se pazi po službenoj dužnosti, revizijski sud je na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci revizijske presude.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.