Za ocenu punovažnosti zaključenog sudskog poravnanja primenjuju se odredbe 51. 1089-1098. Zakona o obligacionim odnosima. Na osnovu ocene izvedenih dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je prvostepeni sud zaključio da predmetno sudsko poravnanje nije zaključeno u zabludi, niti pod prinudom ili prevarom, s obzirom da je prethodno sačinjen dogovor između parničnih stranaka o sadržini poravnanja, te da je isti potpisan od strane tužioca na osnovu ovlašćenja njegovog zakonskog zastupnika.Isto tako, prvostepeni sud je pravilno zaključio da se, shodno članu 1094. ZOO, poništenje poravnanja ne može tražiti zbog prekomernog oštećenja, te su stoga neosnovani navodi tužioca da je zaključeno sudsko poravnanje ništavo, jer je vrednost predmetne stambene jedinice veća od novčanog duga po označenoj pravosnažnoj i izvršnoj presudi.Na konkretnu pravnu situaciju nema uslova za primenu člana 141. ZOO, koji predviđa da je ništav ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teške materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti.Konkretno, parnične stranke su zaključile sudsko poravnanje u postupku izvršenja po presudi koja je postala pravosnažna i izvršna i po kojoj dužnik, ovde tužilac, nije dobrovoljno ispunio svoju obavezu, a ista se nije mogla prinudno izvršiti zbog blokade računa dužnika, a kasnije zbog dogovora stranaka da se ne vrši plenidba popisanih pokretnih stvari dužnika.Zaključeno sudsko poravnanje, po svojoj pravnoj prirodi u suštini predstavlja sporazum o promeni predmeta izvršenja.Sudskim poravnanjem parnične stranke su ugovorile da ukoliko ovde tužilac do određenog roka ne isplati ovde tuženom dug po navedenoj izvršnoj sudskoj odluci, tužilac se obavezuje da ovde tuženom, odnosno njegovom članu i osnivaču preda u vlasništvo stan bliže označen u sudskom poravnanju.Dakle, kako je predmetno sudsko poravnanje zaključeno u izvršnom postupku i kako predstavlja sporazum stranaka o promeni predmeta izvršenja u postupku prinudnog izvršenja označene pravosnažne izvršne sudske odluke, te kako se dakle ne radi o zaključenju ugovora koji je vezan za promet robe ili usluga, ne može se prihvatiti da se ništavost zaključenog prinudnog poravnanja ispituje shodno članu 141. ZOO, koji reguliše kada se jedan ugovor smatra zelenaškim.