Ustavni sud, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Bosa Nenadić, mr Milan Marković, dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. septembra 2015. godine, doneo je

REŠENjE

1. Pokreće se postupak za ocenu ustavnosti odredbe člana 179. stav 3. tačka 5) Zakon o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14)

2. Ovo rešenje dostaviti Narodnoj skupštini radi davanja odgovora.

3. Rok za davanje odgovora iz tačke 2. je 60 dana od dana dostavljanja Rešenja.

Obrazloženje

I

Ustavnom sudu su podnete tri inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 179. stav 3. tačka 5) Zakon o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13 i 75/14). Podnosilac prve inicijative smatra da iz osporene odredbe Zakona proizlazi da je poslodavac ovlašćen da samostalno utvrdi postojanje bića krivičnog dela, na taj način što će utvrditi da li ponašanje zaposlenog predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, kao i da može, bez prethodne obaveze da utvrdi vinost zaposlenog i da mu otkaže ugovor o radu i na taj način mu uskrati da kod njega kao poslodavca ostvari pravo na rad iz člana 60. Ustava Republike Srbije, bez obzira da li krivično delo uopšte i postoji. Polazeći od navedenog, podnosilac inicijative smatra da je osporena odredba Zakona u suprotnosti sa odredbom člana 34. stav 3. Ustava, imajući u vidu da je jedino u nadležnosti suda da svojom pravnosnažnom odlukom utvrdi postojanje bića krivičnog dela, krivicu i krivično delo, odnosno da Ustavom nije dato ovlašćenje ni jednom drugom državnom organu, ustanovi ili organizaciji da kao prethodno pitanje rešava postojanje krivičnog dela. S tim u vezi, u inicijativi se dalje navodi da državni organ uprave, saglasno članu 135. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 31/10) nije ovlašćen da kao prethodno pitanje rešava postojanje krivičnog dela, pa je nejasan ustavni i zakonski osnov da se Zakonom o radu to pravo prizna poslodavcu za krivično delo učinjeno na radu ili u vezi sa radom zaposlenog kod poslodavca, naročito imajući u vidu da je u tom slučaju poslodavac i oštećeni, pa je time dovedena u pitanje i njegova nepristrasnost, a uz to mu se bez ikakvih uslova zakonom priznaje stručna osposobljenost iz nadležnosti suda, tj. da utvrdi postojanje radnje izvršenja krivičnog dela.

Podnosilac druge inicijative smatra da osporena odredba Zakona nije u saglasnosti sa članom 34. Ustava, jer otkaz zaposlenom od strane poslodavca, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za određeno krivično delo, predstavlja kršenje elementarnih ljudskih prava, imajući u vidu da se ovakvim postupanjem poslodavac stavlja u poziciju pravosudnih organa i odlučuje o tome da li je učinjeno krivično delo ili ne, iako je Ustavom utvrđeno da se krivica za krivično delo može utvrditi samo pravnosnažnom odlukom suda.

U trećoj inicijativi se navodi da se osporenim članom 179. stav 3. tačka 5) Zakona o radu protivustavno dozvoljava otkaz ugovora o radu zaposlenom ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak, jer prema Ustavu, samo sud određene nadležnosti može izricati presude za krivično delo, povodom čega se prethodno mora voditi zakonom propisan postupak i što se niko ne može smatrati krivim pre nego što se njegova krivica u zakonom predviđenom postupku ne dokaže i utvrdi.

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je, na osnovu člana 33. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-US), dostavio 17. novembra 2014. godine Narodnoj skupštini podnete inicijative, radi davanja mišljenja. Kako Narodna Skupština nije u ostavljenom roku, a ni po isteku tog roka, dostavila mišljenje Ustavnom sudu, to je Sud, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, nastavio postupak u ovom ustavnosudskom predmetu.

II

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:

Zakon o radu donela je Narodna skupština 8. marta 2005. godine, saglasno ustavnom osnovu, utvrđenom članom 97. tačka 8. Ustava, prema kome, Narodna skupština uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa. Zakon je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 24 od 15. marta 2005. godine, a stupio je na snagu 23. marta 2005. godine. Ovaj zakon predstavlja sistemski zakon kojim su uređena prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada. Zakon o radu je menjan i dopunjavan u više navrata, i to: 2005, 2009. i 2013. godine, a poslednje izmene i dopune ovog zakona su izvršene u julu mesecu 2014. godine, na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 75/14), koji je stupio na snagu 29. jula 2014. godine. Na osnovu člana 75. Zakona iz 2014. godine izvršena je u celini izmena člana 179. Zakona, kojim su propisani razlozi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca. Osporenom odredbom člana 179. stav 3. tačka 5) Zakona o radu je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo.

Za ocenu ustavnosti osporene odredbe Zakona, prema oceni Ustavnog suda, od značaja su odredbe Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno: da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku (član 4. stav 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.); da sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti (član 143. stav 1.).

Radi celovitijeg sagledavanja spornih ustavnopravnih pitanja u ovom predmetu, Ustavni sud je imao u vidu i pojedine odredbe sledećih zakona:

Krivičnim zakonikom (“Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14) je krivično delo određeno kao delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno, kao i da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom (član 14.), dok je odredbom člana 22. stav 1. Zakonika propisano da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) propisano je: da ovaj zakonik utvrđuje pravila čiji je cilj da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje propisuje krivični zakonik, na osnovu zakonito i pravično sprovedenog postupka (član 1. stav 1.); da se svako smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 3. stav 1.).

III

Odredbama člana 179. Zakona o radu taksativno su navedeni razlozi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca. Ovi razlozi su podeljeni u četiri grupe i odnose se na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, povredu radne obaveze, nepoštovanje radne discipline i na postojanje opravdanog razloga koji se odnosi na potrebe poslodavca. U grupi razloga koji se odnose na nepoštovanje radne discipline, nalazi se i osporeno rešenje iz člana 179. stav 3. tačka 5) Zakona, kojim je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo. Iz navedenog rešenja proizlazi da je poslodavac ovlašćen da samostalno ceni da li ponašanje zaposlenog predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, i da ukoliko to utvrdi zaposlenom može otkazati ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline. Pri tome je, u ovom slučaju, za poslodavca irelevantna činjenica da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak ili nije.

Povodom navedenog osporenog rešenja iz Zakona, Ustavni sud je pošao od odredaba člana 34. Ustava, kojima su utvrđeni osnovni ustavnopravni principi na kojima počiva obezbeđenje pravne sigurnosti u kaznenom pravu Republike Srbije. Jedan od tih principa jeste i pretpostavka nevinosti, koja predstavlja jedan od najvažnijih pravnih principa civilizovanog društva i pravne države, prema kome se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. Ovo pravo je zajemčeno članom 34. stav 3. Ustava, odnosno propisano članom 3. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku. Iz navedenog prava sledi da je jedino sud nadležan da svojom odlukom utvrdi nečiju krivicu za izvršeno krivično delo, što znači da bi svaka tvrdnja da je neko kriv za izvršeno krivično delo pre donošenja pravnosnažne odluke suda, predstavljala povredu ovog prava.

Polazeći od svega navedenog, sadržine osporene odredbe člana 179. stav 3. tačka 5) Zakona, podnetih inicijativa i odredbe člana 34. stav 3. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju, kao sporna, osnovano mogu postaviti sledeća ustavnopravna pitanja:

- da li poslodavac može imati ovlašćenje da samostalno utvrđuje da ponašanje zaposlenog predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom;

- da li navedeni otkazni razlog od strane poslodavca, na način kako je propisan osporenim članom Zakona, predstavlja povredu pretpostavke nevinosti, utvrđene članom 34. stav 3. Ustava.

Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je ocenio da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 179. stav 3. tačka 5) Zakona o radu, te je rešio da, na osnovu člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pokrene postupak normativne kontrole.

Na osnovu člana 107. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je zaključio da ovo rešenje dostavi Narodnoj skupštini, kao donosiocu osporenog akta na odgovor, sa rokom za davanje odgovora od 60 dana od dana prijema ovog rešenja.

Polazeći od svega navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 46. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, doneo rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić