Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Lidije Alagić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. oktobra 2010. godine, doneo je

REŠENjE

Odbacuje se ustavna žalba Lidije Alagić izjavljena protiv Odluke Visokog saveta sudstva o izboru sudija na stalnu funkciju u sudovima opšte i posebne nadležnosti („Službeni glasnik RS“, broj 106/09).

Obrazloženje

1. Lidija Alagić iz Beograda je 14. jula 2010. godine izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv Odluke o izboru sudija na stalnu funkciju u sudovima opšte i posebne nadležnosti („Službeni glasnik RS“, broj 106/09), u delu u kome joj je prestala sudijska funkcija, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 21, 23, 32, 36, 42, 51, 53. i 60. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba može se izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je utvrdio da je Visoki savet sudstva na sednici održanoj 16. decembra 2009. godine doneo osporenu Odluku o izboru sudija na stalnu funkciju u sudovima opšte i posebne nadležnosti, koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 106/09, 17. decembra 2009. godine.

U postupku ispitivanja ispunjenosti procesnih pretpostavki za postupanje po ovoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud je, ceneći blagovremenost izjavljene žalbe, s obzirom na to da je u konkretnom slučaju osporen akt organa koji je objavljen u službenom glasilu, a nije dostavljan lično, rok od 30 dana propisan Zakonom o Ustavnom sudu računao od dana objavljivanja osporene odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Ustavni sud je ovako postupio jer je smisao vezivanja početka roka za izjavljivanje ustavne žalbe za momenat dostavljanja osporenog akta u tome da se taj rok računa od momenta kada je sadržina akta u vezi koga se ustavna žalba izjavljuje mogla postati poznata podnosiocu ustavne žalbe. Kako se u konkretnom slučaju radi o odluci Visokog saveta sudstva koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, to je podnositeljka ustavne žalbe mogla biti upoznata sa njenom sadržinom momentom njenog objavljivanja, pa se od tog momenta i računa rok za izjavljivanje ustavne žalbe.

Imajući u vidu datum objavljivanja osporenog akta u „Službenom glasniku Republike Srbije“, te činjenicu da je ustavna žalba podneta 14. jula 2010. godine, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba nije blagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić