Naše pravo usvaja načelo neformalnosti ugovora, a odstupanja može propisati samo zakon (član 67. stav 1. ZOO). Saopštenje poverioca iz člana 273. stav 5. ZOO po naučnoj klasifikaciji spada u obaveštajne radnje (notifikacije) koje karakteriše izjava volje, a za ovu izjavu važe pravila koja se primenjuju kod pravnih poslova.
Budući da Zakon o obligacionim odnosima za to saopštenje ne propisuje formu, proizilazi da se može pravovaljano izjaviti neformalno.
Saopštenje poverioca o zadržavanju prava na ugovornu kaznu se ne sme mešati sa odredbama ugovora o toj kazni.
Ugovorna odredba je izvor subjektivnog prava poverioca da mu dužnik plati određeni novčani iznos ili pribavi neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (član 270. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima), a saopštenje pretpostavka za njegovu realizaciju.
Zato se iz zakonske odredbe da ugovorna kazna "mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz kojeg je nastala obaveza na čije se ispunjenje odnosi" (član 271. stav 2. ZOO), ne proizilazi zaključak da se u istoj formi mora dati i saopštenje poverioca o zadržavanju prava na ugovornu kaznu.
Upravo zbog raznorodnosti "saopštenja" i klauzule o ugovornoj kazni nije moguća ni analogna primena pravila o formi te klauzule.
Pretpostavka za analogiju je, uostalom, da postoji pravna praznina.
Ovde, međutim, ne postoji pravna praznina.
Zakonodavac koji je unutar istog instituta "vezao" formu ugovorne kazne za formu ugovora zbog njene akcesornosti (član 272. stav 2. ZOO), nije to učinio u sledećem članu (273. stav 5.) - u pogledu "saopštenja".
Pravna sigurnost, naime, postiže se i neformalnim saopštenjem o zadržavanju prava na ugovornu kaznu, da bi se postigla izvesnost dovoljno je da "saopštenje" bude izričito i određeno.
Budući da saopštenje ne kreira subjektivno pravo koje već postoji, već je samo pretpostavka za njegovu realizaciju, a ta pretpostavka je nužan uslov da bi dužnik bio svestan da će ga pogoditi ova sankcija, nije bilo potrebno da se za "saopštenje" propiše ista forma kao i za ugovornu kaznu.
Prema tome, ZOO ne propisuje formu saopštenja o zadržavanju prava na ugovornu kaznu, pa se to saopštenje može dati i usmeno, osim u slučaju kad su se ugovorne strane sporazumele da posebna forma bude uslov punovažnosti saopštenja (član 69. stav 1. ZOO). Zajednička sednica Saveznog i Vrhovnih sudova od 23. i 24.05.1989 Zajednička sednica sudova