Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnov u člana 167. stav 1. tačka 3 . Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. novembra 2014. godine, doneo je

ODLUKU

1. Utvrđuje se da odredbe člana 24. stav 2, člana 37. stav 1. tačka 1. u delu koji glasi: „i 19.“ i tačka 2. u delu koji glasi: „20. i“, Odluke o javnim parkiralištima („Službeni glasnik opštine Aranđelovac“, broj 2/07) nisu u saglasnosti sa zakonom.

2. Utvrđuje se da Pravilnik o korišćenju javnih parkirališta i uklanjanju nepropisno parkiranih vozila na teritoriji opštine Aranđelovac („Službeni glasnik opštine Aranđelovac“, broj 21/10) nije u saglasnosti sa zakonom.

3. Odbacuju se inicijative za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredaba člana 22. Odluke iz tačke 1.

Obrazloženje

Ustavnom sudu podnete su dve inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 22, člana 24. stav 2. i člana 37. Odluke navedene u tački 1. izreke i odredaba člana 22. stav 1. i člana 24. st. 4. i 5. Pravilnika navedenog u tački 2. izreke. U prvoj inicijativi se ističe: da su odredbe člana 22. Odluke i člana 22. Pravilnika, kojima je propisano da je „korisnik parking mesta koji ne plati kartu za parkiranje, dužan da plati doplatnu kartu“, u suprotnosti sa odredbom člana 270. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima prema kojoj ugovorna kazna ne može biti ugovorena za novčane obaveze; da je odredba člana 24. stav 2. Odluke, kojom je vršilac komunalne delatnosti parkiranja ovlašćen da izdaje nalog za uklanjanje nepropisno parkiranih vozila sa javnog parkirališta, u suprotnosti sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima „koji ne poznaje slučaj uklanjanja vozila sa javnih parkirališta, već samo vozila parkiranih u suprotnosti sa istim zakonom“, kao i sa odredbama člana 296. istog zakona prema kojima nalog za uklanjanje takvog vozila može izdati jedino policijski službenik ili nadležni inspekcijski organ zaposlen u organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja; da je odredbom člana 24. stav 4. Pravilnika, suprotno članu 296. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, ovlašćeno „Preduzeće da bez prisustva policije i komunalne inspekcije ukloni ili onesposobi“ nepropisno parkirano vozilo; da je odredba člana 24. stav 5. Pravilnika, kojom je vršilac komunalne delatnosti ovlašćen da postavljanjem uređaja spreči odvoženje vozila korisnika koji nije platio izdatu doplatnu kartu, u suprotnosti sa odredbom člana 287. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima saglasno kojoj „poverilac nema pravo zadržavanja kada dužnik zahteva da mu se vrati stvar koja je izašla iz njegove državine protiv njegove volje“; da je član 37. Odluke, kojim su propisane prekršajne kazne za povrede određenih odredaba Odluke, u suprotnosti sa odredbama člana 296. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima „koji propisuje da su policijski službenici i komunalni inspektori nadležni za kažnjavanje lica koja su vozilo parkirala u suprotnosti sa ovim zakonom, dok osporeni član uvodi kategoriju protivzakonitog kažnjavanja lica koja su propisno parkirala svoje vozilo“. Podnosilac druge inicijative smatra da član 22. Odluke u celini nije u skladu sa Ustavom i Zakonom o komunalnim delatnostima koji je bio pravni osnov za donošenje Odluke i „koji uopšte ne uređuje doplatnu kartu ni kao cenu za posebnu uslugu, ni kao naknadu za korišćenje parkirališta“. Propisivanjem obaveze plaćanja doplatne karte je, prema mišljenju inicijatora „a u skladu sa Odlukom Ustavnog suda u predmetu IUl-16/09“, dat osnov davaocu usluge parkiranja da cenu pod nazivom „doplatna karta“ odredi nezavisno od Zakonom i Odlukom propisanih kriterijuma za obrazovanje cena usluga. Inicijator je takođe istakao da se, pored „doplatne karte predviđene članom 22. Odluke, članom 37. osporene Odluke dozvoljava i izricanje novčane kazne što je i po mišljenju naslovnog suda u predmetu IUl-16/09 neprihvatljivo obzirom da se korisniku utvrđuje više različitih novčanih obaveza po osnovu istog načina korišćenja parkirališta“ .

Iako je podnetim inicijativama tražena i ocena ustavnosti osporenih odredaba Odluke i Pravilnika, Ustavni sud je po inicijativama postupao kao po zahtevima za ocenu zakonitosti osporenih odredaba Odluke i Pravilnika, s obzirom na to da inicijatori nisu naveli odredbe Ustava u odnosu na koje traže ocenu ustavnosti osporenih odredaba navedenih akata, ni ustavnopravne razloge njihovog osporavanja.

Dostavljajući 2. septembra 2013. godine odgovor na navode iz inicijativa, Skupština opštine Aranđelovac je, kao donosilac osporene Odluke o javnim parkiralištima, istim dopisom zatražila da Ustavni sud, u skladu sa članom 55. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), odredi primeren rok za usklađivanje osporene Odluke sa odgovarajućim zakonima. U vezi sa navedenim zahtevom, Ustavni sud je Zaključkom IUo-273/2011 od 10. decembra 2013. godine odlučio da zastane sa postupkom ocene zakonitosti odredaba čl. 22, 24. i 37. Odluke o javnim parkiralištima i dâ mogućnost Skupštini opštine Aranđelovac da u roku od 90 dana od dana prijema ovog zaključka, Odluku usaglasi sa zakonom i da u istom roku obavesti Ustavni sud o postupanju po Zaključku. Imajući u vidu da je Skupština opštine Aranđelovac 8. maja 2014. godine primila Zaključak IUo-273/2011 i da u ostavljenom roku od 90 dana, a ni naknadno, nije obavestila Ustavni sud o postupanju po ovom zaključku, Ustavni sud je ocenio da su se stekli uslovi da se, u smislu odredbe člana 55. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, nastavi postupak za ocenjivanje zakonitosti osporenih odredaba Odluke.

Pozivajući se na odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakona o komunalnim delatnostima, donosilac osporenog Pravilnika - privredno društvo „Parking sistem“ d.o.o. Aranđelovac, koji je nakon donošenja Pravilnika promenio naziv u „Metroparking Centar“ d.o.o. Aranđelovac, je izneo razloge zbog kojih smatra da osporene odredbe Pravilnika nisu u suprotnosti sa zakonom. Ističući da je upravo primenom navedenih zakona i osporene Odluke, kojima je regulisano uređenje i održavanje javnih parkirališta, „samo uredno izvršavao svoje dužnosti, predviđene ovim propisima“, donosilac osporenog Pravilnika je predložio da Ustavni sud „ne prihvati inicijativu za ocenu ustavnosti i obustavi postupak“.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenu Odluku o javnim parkiralištima („Službeni glasnik opštine Aranđelovac“, broj 2/07) donela 26. juna 2007. godine Skupština opštine Aranđelovac, na osnovu odredaba člana 4. stav 1. i člana 13. Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 16/97 i 42/98), te da se Odlukom uređuju uslovi i način organizovanja poslova u vršenju komunalne delatnosti upravljanja i održavanja javnih parkirališta, kao i uslovi korišćenja javnih parkirališta, a naročito: vrsta, obim i kvalitet usluga; način obezbeđivanja kontinuiteta u vršenju usluga; prava i obaveze preduzeća ili preduzetnika kojem su poslovi povereni; način naplate cene za komunalne usluge, kao i prava korisnika u slučaju nepružanja ili nekvalitetnog pružanja usluge; način postupanja i ovlašćenja Opštine u slučaju prekida ili poremećaja u pružanju usluga i kontrola i inspekcijski nadzor (član 1.). Odlukom je, između ostalog, propisano: da delatnost upravljanja i održavanja javnih parkirališta obavlja javno preduzeće, privredno društvo ili preduzetnik kojem je obavljanje delatnosti povereno (u daljem tekstu: Preduzeće) (član 2.); da je korisnik javnog parkirališta obavezan da plati korišćenje parking mesta prema vremenu zadržavanja na propisan način i da postupa u skladu sa ograničenjem vremena korišćenja parking mesta (član 19.); da je za korišćenje usluge parkiranja korisnik dužan da u vozilu poseduje važeću parking kartu ili parkiranje plati elektronskim putem, što se evidentira od strane Preduzeća, da je korisnik opšteg parkirališta dužan da istakne kupljenu parking kartu sa unutrašnje strane prednjeg vetrobranskog stakla vozila ili plati parkiranje putem mobilnog telefona i da koristi ispravno parking kartu i u nju unese tačne podatke, kao i da isticanjem parking karte, odnosno zaustavljanjem vozila na parking mestu, ako se plaćanje vrši elektronskim putem i kupovinom parking karte, korisnik prihvata propisane uslove za korišćenje javnog parkirališta i stiče pravo korišćenja parking mesta (član 20.).

Odredbama osporenog člana 22. Odluke propisano je da je korisnik koji postupa suprotno odredbama čl. 19. i 20. ove odluke, dužan da plati doplatnu kartu (stav 1.), da nalog za plaćanje doplatne parking karte izdaje ovlašćeni kontrolor i uručuje ga korisniku i da kada kontrolor nije u mogućnosti da uruči nalog korisniku, pričvršćuje ga na vozilo (stav 2.), da se dostavljanje naloga za plaćanje doplatne karte na način iz stava 2. ovog člana smatra urednim i docnije oštećenje ili uništenje naloga nema uticaj na valjanost dostavljanja i ne odlaže plaćanje doplatne parking karte (stav 3.) i da je korisnik parkiranja dužan da postupi po primljenom nalogu i plati doplatnu parking kartu u roku od 8 dana, na način naznačen u nalogu (stav 4.). Odredbom člana 24. stav 1. Odluke propisano je da uklanjanje nepropisno parkiranih vozila sa javnih parkirališta i drugih javnih površina vrši Preduzeće, dok je osporenom odredbom stava 2. ovog člana Odluke određeno da nalog za uklanjanje vozila sa javnog parkirališta izdaje ovlašćeno lice Preduzeća kontrolor, uz izradu zapisnika, sa opisom činjeničnog stanja i vremenom početka uklanjanja vozila. Prema odredbama osporenog člana 37. Odluke: novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kazniće se pravno lice ako koristi javno parkiralište suprotno odredbama čl. 18. i 19, ne postupi u skladu sa odredbama čl. 20. i 22. i postupa suprotno zabranama iz člana 23. ove odluke (stav 1. tač. 1. do 3.); za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 1.000 do 5.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu (stav 2.); za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 2.500 do 50.000 dinara (stav 3.); za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 1.000 do 5.000 dinara (stav 4.).

Osporeni Pravilnik o korišćenju javnih parkirališta i uklanjanju nepropisno parkiranih vozila na teritoriji opštine Aranđelovac („Službeni glasnik opštine Aranđelovac“, broj 21/10) doneo je 15. juna 2010. godine direktor privrednog društva „Parking sistem“ d.o.o. Aranđelovac, na osnovu navedene osporene Odluke o javnim parkiralištima, a po pribavljenoj saglasnosti Odeljenja za imovinsko-pravne odnose, urbanizam, građevinarstvo i stambeno komunalne poslove Opštine, Rešenje broj 06-251/10-05. Pravilnikom se uređuju uslovi i način korišćenja, uređenja i održavanja javnih parkirališta, pružanja usluga parkiranja na teritoriji opštine Aranđelovac, kao i postupanje sa nepropisno parkiranim vozilima (član 1.), tako što su propisane vrste parkirališta i izvršena je njihova kategorizacija po zonama i dozvoljenom vremenu parkiranja (čl. 2. do 6.), uređeno je korišćenje parkirališta (čl. 7. do 15a), naplata parkiranja (čl. 16. i 17.), pretplata na parkiranje (čl. 18. do 23.), postupanje sa nepropisno parkiranim vozilima (čl. 24. do 30.), stepen odgovornosti privrednog društva za eventualna oštećenja i krađu vozila na javnim parkiralištima (čl. 31. do 33.), nadzor na primenama odredaba Pravilnika i stupanje Pravilnika na snagu (čl. 34. i 35.). Osporenom odredbom člana 22. stav 1. Pravilnika propisana je obaveza korisnika koji postupa suprotno odredbama čl. 8, 9, 19, 11. i 15a ovog pravilnika da plati kaznene penale u vidu doplatne karte prema važećem cenovniku Privrednog društva. Osporenim odredbama člana 24. st. 4. i 5. Pravilnika uređeno je kada i pod kojim uslovima privredno društvo može da sa javnih parkirališta ukloni vozilo ili izvrši postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila korisnika javnog parkirališta.

Zakon o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 16/97 i 42/98) koji je bio pravni osnov za donošenje osporene Odluke, odnosno koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenog Pravilnika, prestao je da važi 2. decembra 2011. godine, stupanjem na snagu Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, broj 88/11).

Odredbama Zakona o komunalnim delatnostima koji je na snazi i u odnosu na koji Ustavni sud, saglasno odredbama člana 167. Ustava Republike Srbije, vrši ocenu zakonitosti osporenih odredaba Odluke i Pravilnika, propisano je: da su komunalne delatnosti, u smislu ovog zakona, delatnosti pružanja komunalnih usluga od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem, da su komunalne delatnosti – delatnosti od opšteg interesa i da je komunalna delatnost – upravljanje javnim parkiralištima (član 2. st. 1. i 2. i stav 3. tačka 7)); da je upravljanje javnim parkiralištima stvaranje i održavanje uslova za korišćenje javnih saobraćajnih površina i posebnih prostora određenih za parkiranje motornih vozila, kao i uklanjanje i premeštanje parkiranih vozila i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila po nalogu nadležnog organa (član 3. tačka 7)); da jedinica lokalne samouprave uređuje u skladu sa zakonom uslove obavljanja komunalnih delatnosti, prava i obaveze korisnika komunalnih usluga, obim i kvalitet komunalnih usluga i način vršenja nadzora nad obavljanjem komunalnih delatnosti (član 4. stav 3.); da komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt (član 5. stav 1.); da skupština jedinice lokalne samouprave odlukama propisuje način obavljanja komunalne delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga na svojoj teritoriji, uključujući i način plaćanja cene komunalne usluge, način vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge i ovlašćenja vršioca komunalne delatnosti u vršenju kontrole i mere koje su kontrolori ovlašćeni da preduzimaju, kao i da se odluka skupštine jedinice lokalne samouprave, koja propisuje opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika komunalnih usluga, neposredno primenjuje na sve ugovorne odnose vršilaca komunalne delatnosti sa korisnicima komunalnih usluga kao opšti uslovi poslovanja (član 13. st. 1. i 2.); da jedinica lokalne samouprave može propisati da se u postupku kontrole korišćenja komunalne usluge naplaćuje posebna cena za slučaj korišćenja komunalne usluge na način koji je u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje ta komunalna delatnost (član 25. stav 3.); da odluku o promeni cena komunalnih usluga donosi vršilac komunalne delatnosti i da na odluku o promeni cena komunalnih usluga iz člana 2. stav 3. tač. 1)-8) ovog zakona, osim prevoza posmrtnih ostataka umrlog, saglasnost daje nadležni organ jedinice lokalne samouprave (član 28. st. 1. i 2.).

Povodom navoda inicijatora o nezakonitosti odredaba člana 22. Odluke kojima je uređena obaveza korisnika komunalne usluge parkiranja da plati doplatnu kartu, Ustavni sud prethodno konstatuje da je u postupcima ocene ustavnosti i zakonitosti istovrsnih opštih akata jedinica lokalne samouprave, koji su vođeni u vreme važenja Zakona o komunalnim delatnostima iz 1997. godine, na osnovu koga je doneta i osporena Odluka, donosio odluke kojima je utvrđivao da propisivanje doplatne karte koju je dužan da plati korisnik parkiranja ako ne koristi parking mesto na način predviđen tim opštim aktom, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Ocena Ustavnog suda bila je zasnovana na odredbama tada važećeg zakona kojim se uređuje oblast komunalnih delatnosti i pružanje komunalnih usluga, a kojima nije bila predviđena mogućnost naplate posebne cene za korišćenje komunalne usluge na način koji je u suprotnosti sa propisima kojima se ta komunalna delatnost tada uređivala. Međutim, kako je navedeni zakon o komunalnim delatnostima prestao da važi stupanjem na snagu novog Zakona o komunalnim delatnostima iz 2011. godine, Ustavni sud smatra da je za odlučivanje o osnovanosti inicijativom datih razloga za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredaba osporenog člana 22. Odluke od značaja citirana odredba člana 25. stav 3. Zakona o komunalnim delatnostima koji je na snazi, saglasno kojoj jedinica lokalne samouprave može propisati da se u postupku kontrole korišćenja komunalne usluge naplaćuje posebna cena za slučaj korišćenja komunalne usluge na način koji je u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje ta komunalna delatnost.

Imajući u vidu navedeno, kao i da je osporenim članom 22. Odluke doplatna karta, kao posebna cena za korišćenje komunalne usluge, predviđena upravo za slučajeve kada se komunalna usluga javnog parkiranja koristi na način koji je suprotan načinu korišćenja propisanom u odredbama čl. 19. i 20. Odluke, Ustavni sud nalazi da donosilac osporenog opšteg akata nije izašao izvan važećim Zakonom utvrđenih granica svog ovlašćenja da uređuje način vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge. Takođe, imajući u vidu da se osporenom Odlukom bliže uređuju odnosi u oblasti obavljanja jedne od komunalnih delatnosti, Ustavni sud ukazuje da su za ocenu zakonitosti odredaba ovog opšteg akta od značaja odredbe Zakona o komunalnim delatnostima, a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima na koje se poziva jedan od inicijatora, s obzirom na to da i iz odredaba člana 23. Zakona o obligacionim odnosima proizlazi da se taj zakon ne primenjuje na obligacione odnose uređene posebnim zakonom.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je našao da razlozima iznetim u inicijativama nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredaba člana 22. Odluke, pa je inicijative odbacio, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i rešio kao u tački 3. izreke.

Kada je u pitanju osporena odredba člana 24. stav 2. Odluke, Ustavni sud ukazuje da je u razmatranju navoda inicijatora o nezakonitosti ovlašćenja Preduzeća koje pruža komunalnu uslugu parkiranja na teritoriji opštine Aranđelovac da izdaje nalog za uklanjanje nepropisno parkiranog vozila sa javnog parkirališta, pošao od odredbe Zakona o komunalnim delatnostima kojom je određeno da komunalna delatnost upravljanja javnim parkiralištima obuhvata, pored ostalog, uklanjanje i premeštanje parkiranih vozila i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila po nalogu nadležnog organa (član 3. tačka 7)), kao i od odredaba ovog zakona kojima je propisano da inspekcijski nadzor nad sprovođenjem propisa jedinice lokalne samouprave donetih na osnovu ovog zakona vrši jedinica lokalne samouprave, preko komunalnih inspektora (član 32. stav 2.) i da u vršenju inspekcijskog nadzora komunalni inspektor ima pravo i dužnost da naloži rešenjem uklanjanje, odnosno premeštanje vozila, kao i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila sa površina javne namene ako su ostavljena protivno propisima (član 34. stav 1. tačka 11 )). Kako iz navedenih zakonskih odredaba proizlazi da je izdavanje naloga za uklanjanje vozila sa površina javne namene, odnosno javnih parkirališta, isključivo pravo i dužnost komunalnog inspektora koji je u vršenju poslova inspekcijskog nadzora, saglasno ovlašćenju iz člana 32. stav 2. Zakona, utvrdio da su vozila ostavljena, odnosno parkirana protivno propisima jedinice lokalne samouprave o korišćenju javnih parkirališta, Ustavni sud je ocenio da osporena odredba člana 24. stav 2. Odluke, kojom je za izdavanje navedenog naloga ovlašćeno Preduzeće koje pruža komunalnu uslugu parkiranja, nije u saglasnosti sa Zakonom. Saglasno iznetom, Ustavni sud je odlučio kao u tački 1. izreke. Takođe, kako je odredbom člana 24. stav 2. Odluke uređeno pitanje u vezi sa načinom vršenja nadzora nad primenom Odluke kojom je regulisano obavljanje komunalne delatnosti upravljanja javnim parkiralištima , Ustavni sud je razmatrao saglasnost osporene odredbe Odluke sa Zakonom o komunalnim delatnostima jer su upravo odredbe ovog zakona, a ne Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kako to inicijator pogrešno smatra, relevantne za ocenu zakonitosti u ovoj ustavnopravnoj stvari.

U vezi sa osporenim članom 37. Odluke, Ustavni sud je zaključio da se navodi podnosioca prve inicijative vezani za ovaj član Odluke ne mogu dovesti u pravnu vezu sa odredbama člana 296. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ( "Službeni glasnik RS", br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13–US i 55 /14), na koje se poziva u inicijativi. Ovo iz razloga što su odredbama člana 296. navedenog zakona uređena pitanja koja se odnose na postupanje policijskog službenika ili nadležnog inspekcijskog organa kada u kontroli saobraćaja zatekne vozilo zaustavljeno, odnosno parkirano suprotno odredbama ovog zakona, kao i uklanjanje takvog vozila na za to određeno mesto, o trošku vozača ili vlasnika, odnosno korisnika vozila, dok su osporenim članom 37. Odluke propisani prekršaji za povredu odredaba Odluke i iznosi novčanih kazni koji se mogu izreći za te prekršaje. Saglasno iznetom, Ustavni sud smatra da su očigledno neosnovane tvrdnje inicijatora o nesaglasnosti člana 37. Odluke sa odredbama navedenog člana Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Ocenjujući osnovanost navoda podnosioca druge inicijative u vezi sa članom 37. Odluke, u delu u kome se poziva na stav Ustavnog suda iz Odluke IUl-16/2009 od 27. oktobra 2011. godine, Ustavni sud podseća da je, utvrđujući Odlukom IUl-16/2009 neustavnost i nezakonitost propisane doplatne karte, konstatovao da se za istu povredu odlukom jedinice lokalne samouprave određenog načina korišćenja parkirališta, korisniku komunalne usluge javnog parkiranja, pored doplatne karte, mogla izreći i novčana kazna za prekršaj, „te da je u tom smislu ustavnopravno neprihvatljivo da se korisniku utvrđuje više (različitih) novčanih obaveza po osnovu istog načina korišćenja parkirališta“. Ustavni sud je navedeni stav zauzeo u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti odluke jedinice lokalne samouprave kojom je bila uređena komunalna delatnost upravljanja javnim parkiralištima, koji je vođen u vreme važenja Zakona o komunalnim delatnostima iz 1997. godine kojim nije bila uređena „doplatna karta“, ni kao način ugovaranja plaćanja cene, ni kao naknada za povredu odlukom jedinice lokalne samouprave predviđenog načina korišćenja parkirališta. Međutim, kako je odredbom člana 25. stav 3. važećeg Zakona o komunalnim delatnostima iz 2011. godine uređeno plaćanje „doplatne karte“, i to kao posebne cene za slučaj kada se komunalna usluga koristi na način koji je u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje ta komunalna delatnost, Ustavni sud smatra da je stupanjem na snagu ovog zakona otklonjena mogućnost da se postupanje korisnika parkiranja suprotno odlukom jedinice lokalne samouprave propisanom načinu korišćenja javnog parkirališta, za koje je određeno plaćanje „doplatne karte“, predvidi i kao protivpravna radnja za koju se može izreći prekršajna kazna.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je odredbama člana 37. stav 1. tač. 1. i 2. Odluke Skupština opštine Aranđelovac za postupanje korisnika javnog parkirališta suprotno odredbama čl. 19. i 20. Odluke, za koje je članom 22. Odluke odredila obavezu plaćanja doplatne karte, predvidela i novčanu kaznu za prekršaj, iako je ovakav način korišćenja komunalne usluge javnog parkiranja, uz plaćanje posebne cene, odnosno „doplatne karte“, dozvoljen, u smislu odredbe člana 25. stav 3. Zakona, te stoga ne može da bude određen kao radnja prekršaja. Saglasno iznetom, Ustavni sud je utvrdio da odredbe člana 37. stav 1. tačka 1. u delu koji glasi: „i 19.“ i tačka 2. u delu koji glasi: „20. i“, Odluke o javnim parkiralištima , nisu u saglasnosti sa Zakonom, te je odlučio takođe kao u tački 1. izreke.

Razmatrajući zakonitost osporenih odred aba čl. 22. i 24. Pravilnika o korišćenju javnih parkirališta i uklanjanju nepropisno parkiranih vozila na teritoriji opštine Aranđelovac, Ustavni sud je utvrdio da se osnovano može postaviti, kao prethodno, pitanje nadležnosti privrednog društva „Parking sistem“ d.o.o. Aranđelovac – vršioca komunalne delatnosti upravljanja javnim parkiralištima, za donošenje osporenog Pravilnika, imajući u vidu pitanja koja se njime uređuju. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da iz odredaba Zakona o komunalnim delatnostima proizlazi da se način obavljanja komunalne delatnosti, opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti (javnih preduzeća, privrednih društava ili preduzetnika) i korisnika usluga, uključujući i način plaćanja cene komunalne usluge, uređuju aktom jedinice lokalne samouprave (član 13. stav 1. Zakona), a da je vršilac komunalne delatnosti jedino nadležan da svojim aktom promeni cenu usluge, uz saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave (član 28. st. 1. i 2. Zakona). Imajući u vidu da su osporenim Pravilnikom utvrđene vrste parkirališta i izvršena njihova kategorizacija po zonama, uređeni uslovi korišćenja parkirališta, naplata parkiranja, način obavljanja poslova kontrole korišćenja parkirališta i naplate parkiranja na teritoriji opštine Aranđelovac, kao i postupanje sa nepropisno parkiranim vozilima, Ustavni sud je ocenio da su osporenim aktom uređeni odnosi koji se na osnovu Zakona o komunalnim delatnostima uređuju aktom jedinice lokalne samouprave. Kako je osporeni Pravilnik donelo privredno društvo koje, saglasno Zakonu, nije ovlašćeno da svojim aktom uređuje uslove i način korišćenja i održavanja javnih parkirališta, pružanje usluge parkiranja i postupanje sa nepropisno parkiranim vozilima, Ustavni sud je utvrdio da ovaj pravilnik, iz navedenog razloga, u celini nije u saglasnosti sa Zakonom. Saglasno iznetom, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

S obzirom na utvrđenu nezakonitost osporenog Pravilnika sa formalnog aspekta ovlašćenja vršioca komunalne delatnosti da svojim aktom uredi odnose u oblasti obavljanja komunalne delatnosti parkiranja, Ustavni sud se nije upuštao u ocenu zakonitosti njegove materijalne sadržine, odnosno osporenih odredaba čl. 22. i 24. Pravilnika.

Imajući u vidu da je u toku postupka ocene zakonitosti osporenih odredaba člana 24. stav 2. i člana 37. stav 1. tač. 1. i 2. Odluke pravno stanje potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pruž ili su pouzdan osnov za odlučivanje, kao i da o spornom pitanju nadležnosti vršioca komunalne delatnosti parkiranja da svojim aktom, odnosno osporenim Pravilnikom, uredi pitanja iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave, Ustavni sud već ima zauzet stav izražen u Odluci IUo-258/2009 od 29. marta 2012. godine („Službeni glasnik RS“, broj 48/12) i u Odluci IUo-171/2009 od 14. februara 20 13. godine („Službeni glasnik RS“, br oj 26/13), Sud je, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2), člana 45. tačka 4) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava Republike Srbije, odredbe člana 24. stav 2, člana 37. stav 1. tačka 1. u delu koji glasi: „i 19.“ i tačka 2. u delu koji glasi: „20. i“, Odluke iz tačke 1. izreke i odredbe Pravilnika iz tačke 2. izreke prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić