Prvostepenom presudom Okružnog suda u Beogradu odbijen je tužbeni zahtev tužilaca koji su tražili da se tuženi obaveže da im isplati autorski honorar, između ostalog i za rad na monografiji, dok je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog i raskinut je autorski ugovor koji je zaključen između tuženog kao korisnika i tužilaca kao autora, a koji se odnosi i na predmetnu monografiju.Žalba tužilaca - protivtuženih je odbijena drugostepenom presudom Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Tužioci - protivtuženi su pobijali drugostepenu presudu revizijom, s tim da je Republički javni tužilac blagovremeno podigao zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv nižestepenih presuda, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca i to zbog pogrešne primene materijalnog prava.Vrhovni sud Srbije je odlučujući o izjavljenoj reviziji i podignutom zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu čl. 386, 406, 407. i 408. ZPP-a našao da su neosnovani revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti.Naime, utvrđeno je između ostalog da su se tužioci - protivtuženi obavezali da prikupe primedbe i sugestije za inoviranje monografije tuženog i pripreme je za štampanje na engleskom jeziku, uz dužnost tuženog - protivtužioca da im u roku od 30 dana od dana potpisivanja ugovora preda pismene zahteve, primedbe i sugestije za pripremu inoviranog teksta monografije, kako bi se aneksom ugovora mogla definisati sva izdavačka pitanja. Tako su saradnici tuženog-protivtužioca sačinili tekstove, sakupili slajdove i celokupni potrebni materijal predali tužiocima - protivtuženima koji su spremili monografiju za štampanje. Tuženi - protivtužilac je takođe zaključio ugovor sa štamparijom i uplatio avans za štampanje monografije i snosio troškove prevođenja na engleski jezik, dok je štamparija izvršila deo pripreme za štampu, nakon čega je tekst poslat na autorizaciju tužiocima - protivtuženima.Međutim, isti su ga zadržali zato što nisu postigli dogovor sa tuženim - protivtužiocem oko isplate autorskog honorara, jer su isti posle podnošenja protivtužbe za raskid ugovora, aneksom ugovora upućenim tuženom - protivtužiocu koji je ovaj odbio da potpiše, zahtevali da im se isplati u roku od 7 dana honorar, uslovljavajući tom isplatom predaju za štampanje tekstova monografije štampariji. Kako su zaustavili štampanje monografije koja za tuženog više nije upotrebljiva jer je u međuvremenu počeo da proizvodi druge vrste proizvoda, neosnovan je tužbeni zahtev tužilaca za isplatu traženih autorskih honorara, budući da je pravilno usvojen protivtužbeni zahtev za raskid ugovora u odnosu na monografiju.Naime, za ostvarivanje prava na autorski honorar nije dovoljno samo postojanje ugovora, već je potrebno izvršavanje ugovornih poslova za koje se traži autorska naknada. Povlačenje teksta onemogućava štampanje monografije iz kojih razloga su bili ispunjeni uslovi za raskid ugovora shodno odredbi člana 128. Zakona o obligacionim odnosima.