Republika Srbija
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Gž2.417/16
14.07.2016.godine
Novi Sad

U I M E N A R O D A!

Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni građanski sud, u veću čiji je predsednik sudija Šalić Dušica, a članovi sudije Bajić Verica i Gluščević Simovljević Snežana, u pravnoj stvari tužioca M.Đ. iz S.S., …………, koga zastupa punomoćnik A. V., advokat iz I., protiv tuženih M.M. iz S.S.,………., koga zastupa punomoćnik B.L., advokat iz I. i M.V. iz S.S., ……….., koga zastupa punomoćnik D.T., advokat iz I., radi zaštite od nasilja u porodici, rešavajući po žalbama stranaka koje su izjavljene protiv presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji, poslovni broj P2.289/15 od 28.03.2016.godine, koja je ispravljena rešenjem P2.289/2015 od 13.05.2016.godine, u nejavnoj sednici veća koja je održana 14.07.2016.godine, doneo je

PRESUDU

Žalba tuženog prvog reda se delimično USVAJA, a delimično ODBIJA, a žalba tuženog drugog reda se USVAJA, pa se presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji, poslovni broj P2.289/15 od 28.03.2016.godine ispravljena rešenjem P2.289/2015 od 13.05.2016.godine

PREINAČVA u odnosu na tuženog drugog reda tako što se u odnosu na njega tužbeni zahtev u celosti ODBIJA, a u odnosu na tuženog prvog reda tako što se zabrana približavanja tužiocu smanjuje na udaljenost manju od 5 metara, dok se u preostalom delu u pogledu odluke o glavnom zahtevu POTVRĐUJE.

Rešenje o troškovima sadržano u presudi se POTVRĐUJE u odnosu na tuženog prvog reda, dok se u odnosu na tuženog drugog reda PREINAČAVA, tako što se zahtev za naknadu troškova tužioca prema ovom tuženom ODBIJA, a tužilac obavezuje da tuženom drugog reda nadoknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 88.500,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Obavezuje se tužilac da tuženom drugog reda nadoknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Odbija se zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Odbija se i zahtev tuženog prvog reda za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Utvrđuje se da je žalba tužioca povučena.

Obrazloženje

Pobijanom presudom usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno je da su tuženi učinili prema tužiocu nasilje u porodici nanošenjem teških telesnih povreda i ugrožavanjem telesnog integriteta tužioca, pa im je izrečena mera zaštite od nasilja u porodici – zabrana prilaska tužiocu i mestu njegovog stanovanja na udaljenost manju od 100 metara, a u trajanju od jedne godine. Tuženi su obavezani da mu nadoknade parnične troškove, a rešenjem o ispravci ova obaveza je određena kao solidarna.

Tužilac je izjavio žalbu samo na rešenje o troškovima ukazujući da je izostavljena konstatacija o solidarnosti te obaveze, pa je nakon donošenja rešenja o ispravci presude povukao žalbu. Zbog toga je ovaj sud doneo rešenje o povlačenju žalbe.

Tuženi prvog i drugog reda su, svako preko svog punomoćnika, izjavili žalbe iz svih razloga predviđenih članom 373. stav 1. ZPP-a sa predlogom da ovaj sud pobijanu presudu ukine ili preinači odbijanjem tužbenog zahteva. Traženi su troškovi drugostepenog postupka.

Odgovorom na žalbe tužilac je osporio žalbene navode tuženih prvog i drugog reda.

Ovaj sud nalazi da je žalba tuženog drugog reda osnovana, a žalba tuženog prvog reda delimično osnovana.

Prvostepeni sud je utvrdio da su stranke u tazbinskom srodstvu, da tužilac sa suprugom živi u jednom delu dvojne stambene zgrade, a tuženi prvog reda sa svojom majkom (koja je supruga pokojnog brata supruge tužioca) u drugom. Tuženi drugog reda je brat tuženog prvog reda i živi u istom mestu, ali na drugoj adresi. Odnosi stranaka su uvek bili korektni. Spornom prilikom su stranke boravile u zajedničkom dvorištu, gde je tom prilikom konzumiran alkohol. Započela je diskusija o radovima na stepeništu kuće, došlo je do verbalnog sukoba, nakon čega je tuženi prvog reda pesnicom udario tužioca u predeo oka, nanevši mu tešku telesnu povredu rascep očne jabučice desnog oka sa zahvatanjem unutrašnjih struktura. Tim povodom je on hospitalizovan, hiruški zbrinjavan i njegovo lečenje je potrajalo. Odmah nakon incidenta u dvorište su izašle supruga tužioca i majka tuženih, pozvana je hitna pomoć. Tuženi su znatno mlađi u odnosu na tužioca (on im je teča), snažniji, a tužilac je i invalid.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je nad tužiocem učinjeno nasilje, ali uz korekciju da je akter tog tuženi prvog reda, a ne obojica tuženih, jer je prethodno sud u činjeničnom stanju utvrdio da je tužilac samo jednom udaren i da je to učinio tuženi prvog reda. Iako je ovaj događaj jedini ovakve vrste, ne može se posmatrati kao izolovani incident, nego, kao što to karakteriše i prvostepeni sud, kao nasilje u porodici. Ovo zbog međusobnog odnosa stranaka, razlike u godinama, fizičkim sposobnostima, snazi, dakle zbog postojanja odnosa nasilnika prema žrtvi i osećaja bespomoćnosti i ugroženosti žrtve, te konačno zbog težine prouzrokovane posledice. Međutim, ovaj sud nalazi da je mera koja je izrečena ipak, po obimu premašila potrebe otklanjanja eventualnog budućeg nasilničkog ponašanja. Naime, tuženi prvog reda stanuje sa svojom majkom u drugom, zasebnom delu dvojne stambene zgrade i zabranom prilaska mestu stanovanja tužioca na udaljenost manju od 100 metara on bi faktički bio onemogućen da stanuje u kući. Imajući u vidu da ovo nije bio uobičajeni, više puta ponovljeni model ponašanja, ovaj sud nalazi da bi mir i spokojstvo tužioca bili zaštićeni i zabranom tuženom prvog reda da se tužiocu približi na manje od 5 metara (kao i mestu njegovog stanovanja), pa je u tom smislu pobijana presuda preinačena.

Prvostepeni sud utvrđuje da je telesnu povredu tužiocu naneo tuženi prvog reda, dakle da fizičkog kontakta sa tuženim drugog reda nije bilo, pa nema opravdanje zabrana približavanja tuženom drugog reda u odnosu na tužioca. Pored toga što on u ovoj kući i ne stanuje, uz izostanak utvrđenja da je on prema tužiocu učinio nasilje, nema svrhe izricanja ovakve vrste mere zaštite od nasilja. Pri tome nije utvrđeno da je on učinio ni neko psihičko nasilje, kada bi osnova bilo za izricanje neke druge mere iz okvira onih koje predviđa Porodični zakon, a pre svega mere zabrane daljeg uznemiravanja. Iz navedenih razloga, dakle zbog toga što iz činjenica koje sud navodi kao utvrđene, ne proizilazi da je tuženi drugog reda učinio porodično nasilje, pobijani deo presude u odnosu na ovog tuženog je preinačen odbijanjem tužbenog zahteva.

Obaveza tuženog prvog reda da nadoknadi parnične troškove tužiocu ostaje na snazi, i na nju nema uticaja ovo preinačenje. Međutim, zbog toga što je tužbeni zahtev u odnosu na tuženog drugog reda odbijen, tužilac je, u smislu člana 153. stav 1. ZPP-a obavezan da tuženom drugog reda nadoknadi parnične troškove i to za sastav podneska od 27.01.2016.godine 16.500,00 dinara i za četiri zastupanja po 18.000,00 dinara (09.09.2015., 21.10.2015., 18.01.2016. i 28.03.2016.) što je ukupno 88.500,00 dinara.

Tuženi drugog reda je tražio i naknadu troškova drugostepenog postupka za sastav žalbe, na šta je tužilac i obavezan. Tražena je i taksa na žalbu, ali bez bližeg navođenja visine ovih troškova. Kako ovaj deo zahteva nije bio postavljen u skladu sa članom 163. stav 2. ZPP-a, nije mogao da bude uvažen.

Zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka za dva odgovora na žalbu nije osnovan, jer se ne radi o trošku iz člana 154. stav 1. ZPP-a.

Uspeh tuženog prvog reda u žalbenom postupku je neznatan, zbog čega mu ne bi pripali troškovi drugostepenog postupka.

Nalazeći da je prvostepeni sud pravilno utvrdio relevantne činjenice, koje navodima žalbi nisu argumentovano dovedene u pitanje, te da nije učinio bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačke 1., 2., 3., 5., 7. i 9., kao ni one na koje se ukazuje žalbom, ali da je materijalno pravo delimično pogrešno primenjeno, ovaj sud je odlučio kao u dispozitivu, shodno članu 390., 394. stav 1. tačka 4. i 401. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP-a.

Predsednik veća – sudija
Dušica Šalić,s.r.
Zto: