Sud u toku postupka nije utvrdjivao bližu adresu okrivljenog, niti je pokušao da mu dostvi poziv za glavni pretres u inostranstvu već je doneo rešenje da se pretres održi u odsutnosti okrivljenog, pošto nije dostižan državnim organima, pa postoji bojaz da dodje do odugovlačenja i zastarelosti krivičnog gonjenja. Nakon toga održano je više glavnih pretresa na koje okrivljeni nije pristupio niti je po naredbi suda priveden, pa je okrivljenom sudjeno u odsutnosti i doneta je prvostepena presuda kojom je oglašen krivim i osudjen na kaznu zatvora četrdeset i pet dana.Viši sud potvrdio je prvostepenu presudu, nalazeći da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je odlučio da se optuženom sudi u odsustvu na osnovu člana 300. stav 3. ZKP, jer se jasno vidi da se optuženi nalazi u inostranstvu, da nije dostižan državnim organima, a nije poznata ni njegova bliža adresa u inostranstvu. P oceni Saveznog suda faktičko je pitanje da li se optuženi koji se nalazi na radu u inostranstvu i ne dolai u zemlju duže vremena, može tretirati kao lice koje nije dostupno državnim organima, što treba posebno ceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Ovu odlučnu činjenicu prvostepeni sud nije utvrdjivao niti je cenio, pa nema dokaza za zaključak suda da je okrivljeni nedostupan državnim organima, a odugovlačenje postupka i zastarelost krivičnog gonjenja ne mogu se smatrati naročito važnim razlozima za sudjenje u odsustvu okrivljenom.Zbog navedenog osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je odlukom prvostepenom suda učinjena bitna povreda odredaba krivičnom postupka iz člana 364. stav 1. tačka 11. ZKP, kao i povreda krivičnog postupka iz člana 364. stav 2. u vezi sa članom 300. stav 3. ZKP. Istu povredu zakona učinio je i drugostepeni sud kada je potvrdio prvostepenu presudu nalazeći da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 300. ZKP, iako je po članu 376. stav 1. tačka 1. ZKP bio dužan po službenoj dužnosti da ukine odluku prvostepenog suda zbog navedene povrede zakona i predmet vrati na ponovno odlučivanje.