Запосленом по Републичком закону о радним односима престаје радни однос по сили закона кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, чиме је одступљено од Савезног закона који је прописао престанак радног односа запосленом но овом основу када наврши 65 година живота или 40 година стажа осигурања, а на основу овлашћења у самом Закону
| Суд: | Врховни суд Србије* | Датум: 16.12.2002 | Број: Рев.1129/99 |
| Абстракт: | |||
Престанак радног односа по сили закона.
по члану 110 став 1 закона о радним односима.
Тужиоцу је престао радни однос због стицања права на старосну пензију решењем туженог са позивом на члан 66 став 1 Закона о основама радних односа.
У време доношења оспореног решења тужилац је имао 59 година живота и 40 година стажа осигурања.
Савезни закон у цитираној одредби допушта Републичком закону о радним односима да другачије регулише престанак радног односа по овом основу, што је учињено па је чланом 110 став 1 прописано да радни однос престаје кад запослени наврши 65 година живота и.
најмање 15 година стажа осигурања.
Тиме је запосленом омогућено да ради и кад наврши 40 година стажа осигурања, па је у конкретном случају тужени требало да примени члан 110 став 1 Републичког закона о радним односима а не савезни пропис, па је правилно као незаконито његово решење поништено.
Први Општински суд у Београду, П.01.3623/98 од 26.05.1998. Окружни суд у Београду, Гж.01.1145/98 од 28.10.1998. Врховни суд Србије, Рев.1129/99 од 6.07.1999