Није разјашњено ни постојање чињенице одбијања распореда.
Запослени може одбити да ради на радном месту на које је распоређен изричитом изјавом или конклудентном радњом.
У овом случају, изричите изјаве нема.
За конклудентну радњу одбијања потребно је да из поступка запосленог несумњиво произлази да он не жели да ради на радном месту на које је распоређен.
У нижестепеним пресудама се наводи да је тужилац по одбијању потписивања уговора о раду престао да долази на посао.
Међутим, не указује се на РАЗЛОГе због којих је одсуствовао с посла.
Тужилац тврди да му је после непотписивања уговора о раду забрањено да долази на посао.
Уколико би то било тачно, не би се могло закључити да конклудентна радња одбијања распореда постоји.
У том случају изостајање тужиоца с посла не би било неоправдано.
При утврђивању чињенице одбијања распореда, првостепени суд ће испитати РАЗЛОГе због којих тужилац није долазио на посао.
Само својевољно неоправдано изостајање с посла може бити квалификовано као акт одбијања распореда.
Евентуална забрана доласка тужиоца на посао, искључује могућност да се његово понашање узме као конклудентна радња одбијања распореда.