ZAKON o javnom beležništvu

(1) Javni beležnik sastavlja javnobeležničke isprave na srpskom jeziku kao službenom jeziku, ćiriličkim pismom, a na područjima one jedinice lokalne samouprave gde je u službenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, javnobeležničke isprave se sastavljaju na srpskom jeziku điriličkim pismom ili na jeziku i pismu nacionalne manjine ili na oba jezika i pisma, u skladu sa zahtevom stranke.

(2) Javni beležnik može, na zahtev stranke, sastaviti ispravu i na stranom jeziku ako ima svojstvo sudskog prevodioca za jezik na kojem sastavlja ispravu i ako je isprava namenjena upotrebi u inostranstvu.

(3) Ako stranke, odnosno drugi učesnici u sastavljanju isprave iz stava 1. ovog člana ne razumeju jezik na kojem je isprava sastavljena, isprava mora da sadrži klauzulu potpisanu od strane stranke da im je sadržina isprave bila u celosti prevedena i prevod dostavljen u pisanoj formi.

(4) Prevod isprave u smislu stava 3. ovog člana vrši javni beležnik sa svojstvom sudskog prevodioca ili na zahtev stranke, sudski prevodilac.